Mali likovni salon, Novi Sad. Novembar 2006.Pojava da dva autora zajedno izlažu keramiku nije toliko česta. I to ne samo kada je keramika u pitanju. Upravo zato se treba prisetiti da je u Novom Sadu, u istoj ovoj galeriji, već bila upriličena zajednička izložba druge tri autorke. Ovog puta, pored radova, imamo i priliku da pročitamo tumačenje umetnica o pristupu svom delu.
Tatjana Zakić
Keramika ima svoju izrazitu predmetnost koju želim da ublažim uvođenjem stakla. Keramičke kutije su jednostavne, geometrijske, stroge a nasuprot njih staklo otvara prostor druge vizuelne dimenzije, transparentan. Prozračnost stakla pruža mogućnost da akcenat stavim na dešavanje upravo u tom praznom prostoru.To postižem uvođenjem trećeg elementa - svetlosti. Koristim ravno indusrijsko staklo, srcu i termički tretirano staklo.
Tehnološka neobičnost kod termički tretiranog stakla je u tome što primenjujem pigmente za keramiku. Naime, temperatura potrebna za sinterovanje ovih pigmenata je mnogo viša od one na kojoj se topi staklo. Nanošenjem između dva komada stakla pigmenti ostaju zatopljeni i zarobljeni, daju sasvim drugačije efekte od onih koji se koriste za staklo. Taj pristup mogu nazvati "sendvič tehnologija". Tema kojom se bavim protekle tri godine je voda.Taj raskošni svet je prapočetak svakog postojanja, uključujući i naše. Prizori su deskriptivni ili apstraktni jer je mogućnost interpretacije svekolika. Plovidba nikada ne prestaje.
Tatjana Zakić (1966, Beograd). 1992. diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, odsek za keramiku i staklo. Član ULUPUDS-a. Status slobodnog umetnika od 1996. godine. Više puta samostalno izlagala. Nagrađivana. Učestvovala na više od 50 grupnih izložbi.
Evgenija Portnoj Kostić
Radovi na ovoj izložbi nastali su u prethodne dve godine. Predstavljaju izvesnu celinu jer u tom periodu istražujem kombinaciju metala i keramike. Tačnije, koristim šrafove, navojne šipke i matice u kombinaciji sa pločama od keramike. Nižem ih na šipke, fiksiram maticama i pokušavam postići lakoću i prozračnost koja keramici i nije svojstvena. Dodatno to naglašavam uptrebom svetlo plave boje na površini keramike. Motivi i inspiracija su vezani uglavnom za vodu ( ribice, struja, brodovi).
Nešto drugačiji pristup je kod zidne kompozicije. Intervali kod minijaturnih zidnih panoa, koji prikazuju monotoniju urbanih pejzaža, dosadno ponavljanje fasada višespratnica, zastrašujuću hladnoću i odsustvo emocija. Korišćenje ove kombinacije materijala istovremeno i sputava i ograničava, a sa druge strane pruža nepregledne mogućnosti. Istraziću ih u narednom periodu i potrošiti, a onda krenuti nekim drugim putem.
Evgenija Portnoj Kostić (1968, Paraćin). 1992. diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, odsek za keramiku. Član ULUPUDS-a. Statu slobodnog umetnika od 1997. Više puta samostalno izlagala. Nagrađivana. Učestvovala na više od 50 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.