Korak po korak je i nastajala manifestacija FORMA kao jedan od ključnih segmenata delovanja Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). Polako i radno, strpljivo i pažljivo, sa mnogo truda svojih osnivača i članova, FORMA je vremenom poprimala skoro kultni karakter mesta na kome je bilo moguće, u realnom vremenu i prostoru, bijenalno, sagledati najveći deo trenutnih dostignuća umetnika primenjenih umetnosti sa područja čitave Vojvodine. Na svakoj izložbi bila je primetna i polagana smena, ne samo ona generacijska nego i stilska, koja se prepoznavala i očitavala u sve većem broju radova koji su na direktan način korenspodirali sa svojim vremenom, što je ujedno bila verovatno i najznačajnija prateća pojava ovih izložbi. Mlađi su sa poštovanjem lagano smenjivali starije, a stariji su mlađe podsticali na dalji rad i istraživanja. Ili je bar tako trebalo da bude...

Već duže vremena bez redovnih izvora finansiranja, društveno skoro neprimetan, u blizini granice postojanja, UPIDIV je proteklih godina prolazio kroz teške puteve dubokog, tranzicionog perioda. Ipak, posmatrajući, čak i letimično, kataloge, posebno one nastale posle 2000, jasno je uočljiva težnja ka produbljivanju smisla umetničkog postojanja kroz eruptivnu umetničku energiju koja je zračila na izložbama i bivala uspešno zabeležena u pratećim katalozima.

Ovakva vrsta revijalnih i preglednih izložbi uvek u sebi nosi nesvakidašnju dinamiku kroz pravu eksploziju umetničkih vrsta, tehnika, ličnih poetika i stilskih opredeljenja. Tako i sada, pred nama, stoje radovi 91 umetnica i umetnika iz različitih umetničkih oblasti, ujedinjenih u pedesetogodišnjem delovanju UPIDIV-a – keramika i tekstil, grafički i industrijski dizajn, savremeno odevanje, slikarstvo i primenjeno slikarstvo, enterijer i arhitektura, fotografija i primenjena fotografija, skulptura i ilustracija, hortikultura i restauracija, kao rečiti svedoci trenutka savremenog stvaralaštva u ovim oblastima.

Razvoj IT (informaciono-tehnološkog) sektora u Vojvodini poslednjih godina, kao i razvoj obrazovanja i obrazovnih procesa, usluga i industrije, kao da do sada nije u značajnijoj meri pratio i razvoj dizajna i ostalih primenjenih umetničkih tehnika. Ili, da budemo malo blaži – taj razvoj bar nije bio dovoljno vidljiv i prisutan u savremenom srpskom i vojvođanskom društvu. Na marginama javnog interesa, uz posve nezainteresovane mas medije, ipak nastaje čitav niz posve novih umetničkih pristupa već klasičnim disciplinama primenjenih umetnosti, koji sobom nosi odraz novog postindustrijskog i već polako posttehnološkog vremena. Mlađi autori beskompromisno prate svoj unutrašnji umetnički ritam želeći da učestvuju u nečemu što se s pravom može označiti kao nova umetnička scena Vojvodine koja svojom raznolikošću i kvalitetom u velikoj meri prevazilazi granice pokrajine i zemlje pružajući sadržajan i kvalitetan uvid u savremeno stvaralaštvo današnjih umetnika.

Kako premostiti dvodecenijske društvene tektonske promene, pa i nedaće, kako osigurati bilo kakvu sadašnjost i budućnost svog rada, kako se snaći u beskompromisnoj borbi kapitalizma koji svojim produktima visi nad glavom većini naših članova? Kako naći nove modele aktivnog, umetničkog i komercijalnog udruživanja zasnovanog na kreativnom i svrsishodnom efektu? Kako, u stvari, preživeti i živeti? Mnogo je ozbiljnih pitanja, a malo adekvatnih odgovora.

I za kraj ovog, dvadeset drugog koraka, nekoliko predloga: lobiranje za, a ne lobiranje protiv, jer je vreme slobode, a ne sukoba. Konstruktivno, a ne destruktivno, sklad, a ne sukob generacija. Nastaviti u korak sa vremenom, biti obavešten i obaveštavati druge, biti blagonaklon prema onima koji dolaze i koji će nas uspešno zameniti, pa i popraviti, a isti takav i prema onima koji nas napuštaju. Vreme socijalne i profesionalne pokretljivosti pred nas postavlja i nove zadatke – pratiti rad onih koji dolaze iz drugih sredina i pratiti rad onih koji odlaze, uglavnom u inostranstvo. Uvek voditi računa o protoku vremena čuvanjem i prezentovanjem rada UPIDIV-a, kao i svih njegovih članova kroz razvoj ideja, kritičke misli i podizanje društvene svesti. Pojačati međunarodnu saradnju, ali i saradnju sa drugim centrima u Vojvodini i Srbiji uz učešće na što više domaćih i međunarodnih konkursa, jer smo trenutno kao društvo, čini se, u zgodnoj, pa i jedinstvenoj prilici/fazi priprema za pridruživanje EU.

Vladimir Mitrović