Takasi Marakami završio izložbu grupnog selfia

Kako prenosi portal Artnet, poznati slikar, skulptor i dizjner Takasi Murakami završio je svoju izložbu u njujorškoj galeriji Gagosijan In the Land of the Dead, Stepping on the Tail of a Rainbow masovnom akcijom sa učešćem Instagrama pod nazivom Insta Meet. Na svom blogu na Instagramu Murakami je pozvao dobrovoljce da dođu poslednjeg dana izložbe da napravi s njima selfi. Za ovu akciju se prijavilo više od hiljadu ljudi. Umetnik ih je najpre pozdravio kraćim govorom, a zatim je pristupio fotogafisanju selfi, kako sa celom grupom, tako i sa pojedinim posetiocima. Akcija je završena velikom grupnim selfi portretom sa umetnikom.

Novi muzej u Abu Dabiju dobiće 100 eksponata iz Britanskog muzeja

Nacinalni muzej šeiha Zajda (Zayed National Museum) u Abu Dabiju, posvećen istoriji i kulturi Arapskih Emirata, koji se grAdi na osrtvu Sadiat, a čije otvaranje je predviđeno u 2016, namerava da pozajmi na duži vremenski period 100 eksponata iz Britanskog muzeja koji je već iz Abu Dabija dobio spisak željenih rariteta. Među traženim eksponatima koje Muzej šeiha Zahda namerava da pozajmi na duži rok od Britanskog muzeja su reljefi iz dvora Ašurnasilpala II u Nimrudi, arapski instrumeni iz XVII veka, perisjki portreet dresera sokola iz XVI veka. Zahtevi arapske strane temelje se na odredbe saglasnosti Britanskog muzeja kojom se potpisanim pristankom iz 2009. obavezao na svestranu saradnju u okviru koje će Abu Dabiju pomoći u pripremi specijalista, organizovanju obrazovnih i kustoskih programa, kao i u konsulticijama u oblasti projektovanja i izgradnje muzeja. Britasnki muzej do sada još nije utvrdio spisak eksponata za pozajmicu Abu Dabiju, a pozajmica najvrednijih predmeta iz muzejske postavke zahteva dopunske specijalne saglasnoti i ugovore.

Meksikanski konceptualista autor novog projekta u Galeriji Tejt u Londonu

Meksikanski konceptualista, slikar Abraham Krusviljegas (Abraham Gruszvillegas), biće autor specijalnog projekta za Galeriju Tejt Modern u Londonu. Reč je o projektu koji će biti dostupan posetiocima od 13. oktobra 2015. Prvi je u novoj seriji čiji je sponzor koncern Hyundai koji će u Dvorani cevi biti postavljen umesto Unilvera. Podsećanja radi, Abraham Krusviljegas postao je poznat zahvaljujući svojim video instalacijma i skulpturama sazdanim od nađenih predmeta i materijala. 1990-ih i 2000-ih godina ovaj likovni umetnik je bio jedan ključnih figura novog talasa meksikanskih konceptualista. Poslednjih godina radio je na seriji autoconsgtruccion, termin kojim Meksikanci nazivaju ušorene kuće koje seoske žitelje približavaju gradu. Među slikare koji su izvršili na njega najveći uticaj, Krusviljegas ubraja Rodčenka, Maljviča, Džimi Darema i Dejvida Hemonsa. Kustosi specijalnog projekta mesičkog umetnika u Galeriji Tejt Modern biće Mark Gofri i Hensi Momud - Gordon.

Vorhol na patikama

Čuveni brend obuće Convers u partnerstvu sa Fondom Endi Vorhola napravio je seriju obuće po motvima stvaralštva slavnog slikara za čiju osnovu je uzeta slika konzerva paradajz čorbe Campbell's. Deo prihoda od prodaje obuće koja će se pojaviti u prodavnicama u februaru pripašće Fondu Vorhola. U kolekciji obuće naći će se, pored klasičnih, i najmoderniji modeli, a cene će im se kretati od 35 do 90 dolara.

Rekordni prihodi "Kristija" u 2014, a konačni rezultati poslovanja "Sotbija" tek u martu

Ukupan prihod "Kristija" u prošloj godini je porastao za 12% u odnosu na prethodnu (2013) godinu i iznosi rekordnih 5,1 milijardi funti, odnosno 8,4 milijarde dolara. Porast prihoda je ostavren u svim grupama prodaje: kod privatnih za 20% (1,5 milijardi dolara), internet prodaja je porasla čak za 54 procenta i donela je 35,1 milion dolara. Osim toga, za 48% porasla je prodaja za sume veće od 10 miliona dolara. Minula godina je donela i proširenje klijetnske baze. U 2014. broj novih klijenta činio je 30 procenata ukupnog broja kupaca. Prošla godina je bila najuspešnija u istoriji ove akucijske kuće u prodaji dela savremenog i aktulenog slikarstva. Njihov obim lane je uvećan za 33 % i doneo je prihod od 1,7 milijarde futi (2,8 milijardi dolara).

Aukcijska kuća "Sotbi" je takođe saopštila da joj je porastao ukupan prihod i to za 18 procenata. Iako nije dostigla nivo "Kristija", ostavrila je 6 miliajrdi dolara, 800 miliona manje od "Kristija". Treba istaći da su finansijski rezultai "Sotbija" tek preliminarni pošto će konačni zvanični rezultati poslovanja za 2014. godinu biti objavljeni tek u martu 2015, što se povezuje sa različitim oblicima svojine ove aukcijske kuće.

Profesor Nuriel Rubini zahteva strožu kontrolu tržišta umetničkih dela

Na nedavno održanom redovnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, profesor Njujorškg univerziteta Nuriel Rubini (Nuriel Roubini), koji je svojevremno svetsku slavu stekao predskazanjem hipotetične eknomske krize u SAD, založio se za strožu kontrolu svetskog tržišta umetnina. Kako piše Finanšel tajms (Financiel Times), profesor Rubini je ukazao da anonimnost kupaca umetničkih dela može dovesti do korišćelja art tržišta u svrhu pranja novca, izbegavanja plaćanja poreza, podsticanja trgovine insajderskim informacijama, što sve doprinosi manipulaciji cenama. "Isrtovremeno, kad umetnost još uvek predstavlja hram lepote, art tržište je prepuno sive ekonomije i njime dominraju mutne radnje. Takvo stanje se mora što pre promeniti, inače će ono biti za dugo vreme potkopano", upozorio je profesor Nuriel Rubini.

Endi Vorhol neuporedivo skuplji od Karavađa

Uoči otvaranja aukcije umetničih dela u Njujorku analitičari Bloomberga su ukazali da su dela starih majstora jeftinija od radova Endi Vorhola. Poređenja koja su naveli analitačari pokazala su da se dela starih majstora prodaju praktično za siću u odnosu na Endi Vorhola: Karavađo za 5, a Vorhol za neverovatnih 81,9 miliona dolara! Po mišljenju eksperata Bloomberga, tokom predstjećih prodaja u najkrupnijim aukcionim kućama pokušašaće se da se smanji ta ogromna razlika, pošto sada dela starih majstora čine samo 10 procenata na akucijama, dok su 1980. ona bila najpopularnija i najskuplja na svetskom tržitu umetničkih dela. Sami art dileri su veoma skepetični prema namerama da se za radove starih majstora dobije dostojanstvena cena, pošto su njihove slike izašle iz mode među menadžerima hedž-fondova, koji ne žele da ih kupe čak ni po "pristupačnim cenama", pošto takve slike nisu prikladne za zidove u stanovima u potkrovljima u Nižem Mahentnu.

Branko Rakočević