NIŠ. Galerija Art55 predstavlja od 20. februara do 2. marta 2015. grafike i skulpture Dr Franca Curka (1949, Ljubljana). Diplomirao je na Akademiji za likovne umetnosti u Ljubljani, u klasi profesora Gabriela Stupice. Postdiplomske studije na Odseku za konzervaciju i restauraciju završio je kod profesora Mirka Šubica na istoj Akademiji. Godine 1979. stiče zvanje doktora likovnotehnoloških nauka. Za svoj umetnički rad primio je brojna priznanja i nagrade.
Pred nama su grafički otisci i skulpture Franca Curka oplemenjeni blagim stihovima Zvonimira Kostića Palanskog. Ova činjenica da grafički i vajarski artefakti inspirišu pesnika kaže dovoljno sama za sebe. U tom smislu, ja ću se fokusirati na uzroke, dakle na grafike i skulpture. Pre svega, prikazane skulpture u Curkovom slučaju su izrađene kao trodimenzionalne grafike sa identičnim simbolima i uređenjem skulptorskog prostora sličnim onom u dve dimenzije. Nema bolje potvrde da se ovde suočavamo sa umetnikom koji snažno prati svoju originalnu ideju i drži se nje tako dosledno da čak ni prelaz na potpuno drugačiji medij ne raspršuje njegovu viziju. U stvari, autor u novom mediju ostvaruje savršenu apokatastazu svih 2D umetničkih vrednosti pokazujći time da ako je osnovna ideja dovoljno duboka, ona će preživeti bez obzira na 3D transformacije kojima je izložena, i čak će, kao u njegovom slučaju, zasjati novim sjajem! A šta je ovde, po mom mišljenju, osnovna vrednost?
Tokom karijere, umetnik (ne svaki) dolazi do perioda koji je dovoljno smiren da omogući dublje duhovne uvide u to šta je suština njegovog osećaja za lepo. Od ove tačke nadalje, život umetnika se menja i on dolazi do neke vrste jezgra sopstvene, lične estetike. Karl Jung bi rekao da se umetnik približava tački inicijacije, ali samo mali broj umetnika doživi pravu inicijaciju. Siguran sam da je Franc Curk jedan od njih. Nakon inicijacije (spajanja Ega sa Jastvom), čitav proces stvaranja počinje da poput klatna osciluje oko jedinstvene ravnotežne tačke. Pogonska sila kreativnosti upućuje umetnika da stvori iskreni otisak sopstvene duše. Suprotnu silu predstavlja važnu mogućnost komunikacije sa posmatračem likovnog umetničkog dela. Klatno se uvek kreće između ove dve tačke i samo vrhunskim umetnicima polazi za rukom da investiraju svu svoju energiju u stvaranje uvek novih i različitih umetničkih dela u tako ograničenom rasponu. Ovo je, prema mom mišljenju, okvir unutar kojeg treba razumeti rad Franca Curka.
Da li lokomotive i letelice predstavljaju tajne snove i vizije jednog dečaka? Da li je plavi bicikl simbol Pokreta otpora iz novele Režin Deforž, pa stoga simbol otpora uopšte? Da li dve krošnje koje se grle nad provalijom simbolizuju najširi pojam Ljubavi? Odgovori se možda kriju u poeziji koju je Palanski, na njemu svojstven način, lako i nadahnuto ispisao, čineći time ovu izložbu tako jedinstvenom i tako dragom.
Ljubiša M. Kocić