NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 24. februara do 19. marta 2015. skulpture Ane Bešlić (1912 ‒ 2008). Diplomirala je 1947. na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije završila 1949. kod profesora Tome Rosandića. Izvela je znatan broj spomenika i skulptura u slobodnom prostoru. Dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja. Autorka i kustoskinja: Suzana Vuksanović.
Tokom duge i plodne umetničke karijere, kao ni nakon njene smrti 2008, skulpture Ane Bešlić do sada nisu izlagane u Novom Sadu u formi samostalne izložbe. Izbor radova Ane Bešlić iz javnih/muzejskih zbirki u Subotici, Beogradu, Boru, Kraljevu i Novom Sadu, biće pokazan kao kombinacija hronološkog i tematskog/problemskog pregleda, sa ciljem bližeg upoznavanja sa njenim bogatim opusom, sa jedne, kao i problematizovanja određenih, ključnih stvaralačkih ciklusa, sa druge strane.
Portreti Ane Bešlić predstavljaju ličnost na sasvim novi način. U ovom, prividno izdvojenom/zasebnom, ciklusu nastajalom od 1979, među portretisanima su najčešće Miroslav Krleža, Milena Pavlović Barili, Marija Crnobori, Gabrijel Stupica, Katarina Ambrozić, Vladimir Dedijer, bliski prijatelji, ali i Tina Tarner. I ovde su u pitanju loptasti volumeni, ali obeleženi za fizionomiju karakterističnim podatkom. Bešlićka, dakle, od lopte gradi portret, oslobođena svake konvencije u tretmanu ljudske glave i konkretnog portretisanog/prepoznatljivog lika. Sugestivni akcenti (grimase, mimika i izrazite identifikacione crte lica), metaforičke i erotske naznake, duhovite opaske (od humora do blagog karikiranja) čine njen inventar sredstava za rad, dok osnovu portreta predstavlja i dalje sfera, dakle apstraktna a višeznačna (metafizička?!) forma.
U ciklusu Jastuci I–XVII iz 1987–88. krajnje redukovani skulptorski uzorak ‘jastuka od poliestera’ uz minimalne varijacije, asocijativnost, intimnost i otmenost, otvorena je potencijalnost za još mnogo toga što može biti izrečeno, prećutano, nagovešteno ili tek anticipirano ovim motivom.
Poziciju modernističke skulptorke u vajarstvu, gotovo isključivo muškom umetničkom pozivu na jugoslovenskom umetničkom prostoru, Ana Bešlić je osvojila oslobodivši se, hrabro i bez ustezanja, dogme socijalističkog realizma, emancipacijom „motiva“, tema, sadržaja, materijala i radnog procesa, sledeći spontano i elegantno svoju putanju osvajanja slobode za novi oblikovni kvalitet, od asocijativne forme do forme kao rodnog tela, od jezika aluzivnih oblika i oblikovanja do autonomne skulpturalnosti."
Suzana Vuksanović,
iz teksta kataloga