BEOGRAD. Prodajna galerija Beograd predstavlja od 26. marta do 13. aprila 2015. zidne instalacije Vere Stanarčević (1953, Beograd). Završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo. Bavi se crtežom, skulpturom i dizajnom.
U svom najnovijerm ciklusu Vera Stanarčević (1953) predstavlja radove od metala, svojevrsne zidne instalacije u kojima istražuje i istovremeno relativizuje uobičajne predstave o prirodi, svojstvima i mogućnostima gvožđa kao materijala. Novonastali objekti sastavljeni od metalnih isečaka struktuiranih u najrazličitije konstalacije proizvode efekte lakoće i postaju metafora za ne-prisustvo smisla u mnoštvu senzacija iz svakodnevice. Asocijativne forme viđenih ili imaginarnih fragmenata gradskih arhitektonskih spomenika, kao i kompleksne antropomorfne kompozicije u stanju besciljnog kretanja ili komešanja, posmatrača istovremeno i približavaju i udaljavaju od realnih prizora i mogućih situacija.
Na prvo (i drugo oko) to su ugodni mentalni gobleni, stvarnost ljubazno presložena "u najboljem od svih svetova podesnom za nužni smeštaj". (Srba Ignjatović)
Taj utisak pojačava zanatlijska umešnost da grubost pretopi u nežnost, da metalni isečci, pticoliki i čovekoliki, strukturirani u kolone, a one, opet, u stabilna jata, poprime karakter čipkastosti. Ishod je da, takva paučinasta mantra u metalu, dobrano poništava teška svojstva materijala iz koga niču. Deluju neverovatno lako, ali bez težnje da odlete, odlutaju u neizvesnu slobodu. Bezvoljnost nije njihova osobina (jer osobina, kao pojam, pripada pojedinačnosti), to je princip njihovog upornog kretanja u mestu, koji, pak, nedvosmisleno upućuje na podslikanu centrifugu komešanja smisla i ne-smisla, raspomamljenu sa one strane zida, sa tamne strane ogledala.
Nikola Šindik, vizuelni umetnik
iz predgovora kataloga