Galerija Vojvođanske banke, Novi Sad. Decembar 2006.Za razliku od prethodnih virtuelnih, 35. Salon je realizovan kao konvencionalni izložbeni oblik koji je ove godine objedinio stvaralaštvo 53 novosadska umetnika sa ukupno 70 radova. Na otvaranju je dodeljena Velika nagrada Salona Jozefu Klaćiku.
Fotografije: Pavle Jovanović
Pozivajući novosadske umetnike da učestvuju na ovogodišnjem Novosadskom salonu Organizacioni odbor je sugerisao svoju vidovitost najavljujući ovom izložbom "pripreme za nadolazeće tendencije redukcionizma i eliminacije koje će postupno smenjivati prenapričanu, dekadentnu i već uveliko izlaiciziranu postmodernu". I tu "redukciju i eliminaciju" su sproveli u delo uzimajući u obzir za izlaganje samo ona dela koja karakterišu "kompozicione vrednosti, a ne značenjsko-asocijativne, socijalne, moralizatorske i slične". Time se ovogodišnji Salon sveo na sajam različitih, toliko puta vi|enih apstrakcionističkih stilova, gde istinska kreativnost ima malo toga da traži jer su modeli i uzori odavno uspostavljeni tokom proteklih pola veka. Zato se postavka 35. novosadskog salona doživljava više kao muzejska zbirka antikviteta ili uzoraka iz oblasti apstraktnog slikanja, vajanja i grafike, nego kao izložba savremene umetnosti u sred stvarnosti koja itekako nudi "socijalne i moralizatorske" izazove. Postavljajući kao kriterijum za učešće na ovoj, po tradiciji prestižnoj, centralnoj gradskoj izložbi savremene umetnosti apstrakcionistički izraz, dakle umesto teme propisujući sam stil izražavanja, organizatori su nas podsetili na neka davna vremena kada se dekretom propisivao poželjan stil umetničkog izražavanja, a ono drugačije proglašavalo "dekadentnim".Najbolje su na ovoj izložbi prošli, i spasli je totalnog fijaska, oni koji se baš i nisu držali zadatog stila, ili su u svojim delima iskazali ironijski odnos prema tekovinama apstraktne umetnosti. Pre svega tu su dva goblena u zlatnim ramovima Marka Stojanovića koji se maestaralno poigrava poznatim apstraktnim delima Maljeviča i Hersta, prenoseći ih direktno u popularni (da ne kažemo populistički) medij koji krasi dnevne i spavaće sobe. Slobodan Bodulić stvara "apstraktni" model likovne radionice re|ajući u svom asamblažu nizove konopaca, kartona, grančica i tranzistorskih ploča. Miloš Vasiljević gradi skulpturu od bojenih limova i šrafova, nadgra|ujući čisto formalne i kompozicione probleme izvesnom simbolikom i metaforom. Nikola Stojanović uveličavanjem rastera kolor printa dobija mrežu crvenih i žutih boja što neodoljivo asocira na svet reklama i bilborda. Ovu elektronsku, mašinsku strukturu koja odražava duh vremena nalazimo i u delima Dragana Predojevića, Ksenija Čobanović-Rudić i Milene Jokić.
Dobrivoj Rajić nizanjem malih skica na kutijama za cigarete sugeriše proces razvoja ideje, a Predrag Uzelac makro fotografijom delimično zavejane strukture postiže snažan vizuelni efekat. Treba skrenuti pažnju i na podnu skulpturu Gospave Manojlović od metalnih modula u kojima se ogleda okolni prostor, tako|e metalnog "Tukana" Igora Obrovskog, "Pticu" od grubo varenog metala Ivane Samarxić, "Dioptriju" Borislava [uputa, dekorativne mozaike Gordane [ijački i podne reljefne površine Krstinje Radin koje imitiraju peščano tlo. Svi oni su pronašli način da poznate modele apstrakcije nadograde sopstvenim poetikama bliskim životu i stvarnosti.
Andrej Tišma
Za razliku od prethodna dva, eksperimentalno - virtuelna, 35. Novosadski salon je realizovan kao konvencionalni izložbeni oblik u izložbenom prostoru Vojvođanske banke, tokom decembra 2006. godine.
U koncepcijskom smislu, izložba je sročena da objedini i afirmiše kreativne karakteristike izvedene iz tzv. “nisko čitljivih i neasocijativnih rezolucija unutar umetničkih dela”. Ili, preciznije, pošto su na proteklim izložbama bili zastupljeni isključivo apstraktni radovi (apstrakcija od premise pa do finalnog dela), 35. Novosadski salon će predstavljati otklon, utoliko što će polazište, ta premisa, ako i jeste figurativno - realna, dalje biti u funkciji “tordiranja, odmicanja i disolucije”, kao rastvaranja tog prepoznatljivo - opažajnog!
Motivi za ovako anonsiranu koncepciju jesu, da figuraciju i “obraz realnog” potisnemo, a umetničke produkte dalje konstatujemo preko složenih spojeva bojeno - linearno - konturnih elemenata, što će reći prevashodno kompozicije i njenih i n - f o r m a t i v n i h zakonitosti.
Operativno - teorijska pozadina isticanja kompozicionih vrednosti, a ne značenjsko - asocijativnih, socijalnih, moralizatorskih i sl. predstavlja vid svojevrsne pripreme za nadolazeće tendencije redukcionizama i eliminacija (upliv druge ili prizvane moderne) koja će postupno smenjivati prenapričanu, dekadentnu i već uveliko izlaiciziranu postmodernu.
Organizatori 35. Novosadskog salona su likovne redakcije Novosadskog otvorenog univerziteta i Kulturnog centra Novog Sada.
Organizacioni odbor
35. Novosadskog salona