BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti predstavlja od 6. novembra 2015. do 18. januara 2016. izložbu Gotfrida Helnvajna "Između nevinosti i zla". Izložba je organizovana u dva izložbena muzejska prostora: Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Salonu Muzeja savaremene umetnosti. Izjavom "Moja umetnost nije odgovor, ona je pitanje" Gotfrid Helnvajn na najbolji način objašnjava svoje stvaralaštvo. Bavi se kritikom društveno-političke situacije, zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata, nacizma i Holokausta, neretko ih povezujući s motivima poput nasilja nad decom, dečjeg nasilja i pedofilijom.
Gotfrid Helnvajn, Bogojavljenje (Poklonjenje mudraca 3). 2013. Ulje i akrilik na platnu. Foto: Studio Helnvajn
Iskustvo iz detinjstva provedenog u postnacističkom Beču, u kojem se o ovim temama nije govorilo, iritiralo je Helnvajna, pa je kroz svoju umetničku karijeru izrazio kritiku i bunt protiv ratnih strahota i politike nacionalsocijalizma. Podstaknut atmosferom ovakvog okruženja, Helnvajn počinje da izučava istoriju fenomena svireposti i nasilja nad bespomoćnim i nevinim ljudima, uglavnom koristeći motiv deteta. Svojim prvim akvarelom predstavio je ranjeno, okrvavljeno dete, čime je postavio temelj ikonografiji koja će obeležiti čitavu njegovu karijeru, dok će realizam i hiperrealizam biti njegovo glavno stilsko obeležje. Slikajući decu na uznemirujući način, ali i u njihovoj neprikosnovenoj lepoti, umetnik ih predstavlja istovremeno kao simbole nevinosti i zla.
Pored predstava dece koje dominiraju u njegovom slikarstvu i kritičko-istorijskih tema, umetnik je radio i cikluse fotografskih autoportreta na kojima, prikazujući kako sebi nanosi bol, referiše na ranjivu i represiji izloženu egzistenciju savremenog čoveka. Izbor tema i način prikazivanja čini njegove slike uznemirujućim, istovremeno utičući na posmatrača da oseti patnju i zlo na koje Helnvajn ukazuje, i osudi ih poput samog umetnika.
Na izložbi će biti predstavljena 33 umetnička dela velikih formata, po kojima je umetnik poznat, iz različitih faza njegovog stvaralaštva. U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće izloženo 17 slika iz raznih ciklusa: Bogojavljanje, Žamor nevinih, Užasi rata... U drugom prostoru, Salonu MSU biće predstavljeno 16 fotografija, većinom autoportreta, kao i fotografija iz ciklusa nastalih u saradnji s muzičarom Merilinom Mensonom.
Gotfrid Helnvajn (Gottfried Helnwein, 1948) je poznati austrijsko-irski slikar koji se bavi slikarstvom, fotografijom, instalacijom i performansom. Budući da svojim provokativnim radovima često izaziva burne reakcije kod posetilaca, ne iznenađuje podatak da su njegove izložbe jedne od najposećenijih izložbi savremenih umetnika: retrospektivu u bečkom Muzeju Albertina krajem 2013. posetilo je 250.000 ljudi, što je čini najposećenijom izložbom jednog živog umetnika u celokupnoj istoriji tog muzeja. Pored Albertine, imao je samostalne izložbe u Muzeju moderne umetnosti u Strazburu, Jelisejskom muzeju u Lozani, Ruskom državnom muzeju u Sankt Peterburgu, Kalifornijskoj palati Legije časti u San Francisku, Zemaljskom muzeju Rajnske oblasti u Bonu, kao i mnogim drugim galerijama i muzejima, a učestvovao je i u brojnim grupnim izložbama širom sveta. Helnvajn je takođe poznat po radovima za scenu i kostimima za pozorište, balet i operu. Svojim foto objektivom ovekovečio je i brojne poznate ličnosti iz sveta šou-biznisa, umetnosti, filma i muzike u seriji fotografija Lica: Muhameda Alija, Čarlsa Bukovskog, Vilijama Barouza, Arnolda Švarcenegera, Majkla Džeksona, Normana Mejlera, Arna Brekera, Leni Rifenštal i druge svetske poznate ličnosti, kao i članove bendova Ramštajn, Rolingstons itd. Živi i radi na relaciji Irska-SAD (Los Anđeles).
Kustos izložbe je mr Mišela Blanuša. Izložba je organizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasade Austrije u Srbiji, Austrijskog Kulturnog Foruma i Uniqa osiguranja.