Na 350 strana časopis donosi tekstove koji su razvrstani u nekoliko rubrika: Demonologija, Književni portret: Dejan Aleksić, Strah od poezije, Linkovi, Strah od kritike. Zoran Pešić Sigma, glavni urednik, pod nazivom "Đavolja varoš - Pogled u večnost" donosi mali putopis umesto reči urednika. Ceo broj ilustrovan je i fotografijama Đavolje varoši Dušana Mitića Cara.
Đavolja varoš - Pogled u večnost
(Mali putopis umesto reči urednika)
drugačija misija
Na kraju, posle brojnih dogovora i kovanja planova za avanturu kosmičkih razmera, odvažila se samo nas četvorica: Miša Sirijus, Car Fotograf, Dejan Horor i ja, Sigma Zapisničar. Presudna je bila Dejanova rečenica: Kakav sam to ja pisac horora kad nikada nisam bio u Đavoljoj Varoši?! Potrpali smo u starog belog Golfa šatore, vreće za spavanje, bezbroj drangulija neophodnih za logorovanje koje Miša uvek drži na gotovs, čak i malu drvenu hoklicu koja obezbeđuje predivan osećaj udobnosti u divljoj prirodi, hranu, vodu, kako se ispostavilo kasnije u nedovoljnim količinama, raznorazna pića u dovoljnim količinama, malu metalnu skaru za odbranu od zlih sila gladi u bespućima vasione, i krenuli iz usijanog grada u neizvesnost. Put nas je vodio kroz Mramor, Merošinu, Prokuplje... Zastajemo da kupimo svež paradajz, ljutu papriku, krastavac, šljive i lubenicu, uz koju, zahvaljujući Carevom šarmu, dobijamo besplatno od zgodne seljanke beli luk, neophodan za rasterivanje demona, đavoljevih slugu, drakula i lepih žena. Manje od dva sata vožnje trebalo nam je do table na kojoj je pisalo Prirodni spomenik ĐAVOLJA VAROŠ pod zaštitom je zakona. Nije nas obespokojilo to što je tabla bila izbušena mecima iz malokalibarskog oružja. Hrabro smo uzeli svoju opremu i pešice prevalili poslednji kilometar. Car zapaža kako su od njegovog poslednjeg boravka napravljeni drveni mostići, brvnara, klupe, trospratne kućice za ptice... Institut za ispitivanje ruda otkopao je brojne rupe iz kojih se slivala u rečicu, crvenu od minerala gvožđa, voda otrovna za piće, a, kako kažu malobrojni turisti, lekovita za kožu i oči.
Ulogorili smo se kraj razrušene crkve nadomak same Đavolje Varoši. Tri krsta, od kojih jedan visi na drvetu naopačke, sveće, novčići na zemlji i krug nepravilnog kamenja svedoči o burnoj prošlosti ovog kraja. Starica, seljanka koja je došla sa okolnog brda, zapalila je sveću i priseća se nekadašnjih sabora, vašara, smeha i cike u ovoj hrastovoj šumi. Turistički vodič koji je doveo grupu turista, pun autobus iz Beograda, priča legende o Đavoljoj Varoši. Kaže da je za vreme NATO bombardovanja Srbije ovde bilo najbezbednije. Rude gvožđa od kojih je sastavljeno stenje emituju polje koje ometa radare, navigacione instrumente aviona... Smeje se, jer sam ne veruje u svoju priču, ali posao je posao. Malobrojni turisti za pet minuta bace pogled na Đavolju Varoš, pa se brzo spuste do brvnare i klupa da uz roštiljsko meso, hladno pivo i turbo folk ugase svoje želje za nepatvorenom prirodom.
Naša misija je drugačija. Kada su se svi razišli na Đavolju Varoš, spustila se đavolska tišina. Primećujemo da nema ptica. Za sve vreme boravka video sam samo jednog detlića kako besomučno bije po kori osušenog hrasta, jedna vrana oglasila se u zoru i jedna je senica prhnula ispred nas, dole kod brvnare kad smo se već vraćali kući. Čuju se samo zrikavci. Miša im lovi onirički zvuk, uočava ih teško maskirane na granama i fotografiše. Dejan na parčetu hartije pravi skicu, osnov za svoju novu horor priču. Car se priprema za fotografisanje noćnog neba. Sve je tu. Ništa nam ne nedostaje. Ovo je prostor u kojem se večnost troši u malom. Istražujemo borbu hrasta za čvrsto tlo. U osušenim deblima vidimo rupe iz kojih izleću opasni stršljenovi. Stubovi zemlje koji streme u nebo pokriveni kamenim kapama svedoče o erozivnim procesima koji su gotovo vidljivi golim okom. Car i Miša primećuju kako se prekinuo prevoj koji je odvajao dve grupe stubova. Kažu da su nekada tu glatko prelazili s jedne na drugu stranu. Vidljivi su i novi stubovi, a neki kao da su urušeni. Da li ih je neko prebrojao?
noć protiv uroka
Pala je noć. Ono što smo najviše želeli, to je da otkrijemo tajnu noćnog boravka u Đavoljoj Varoši. Priče o tajanstvenom hujanju vetra između stubova, o osedelim od straha nesrećnicima koji su ovde zanoćili, o skamenjenim zverima koje noću oživljuju pale su u vodu. Istina, Miša, Car i Dejan su već, bez obzira na mladalački izgled, poprilično sedi, tako da se pojavio i sam đavo lično ništa se bitno ne bi izmenilo. Upalili smo logorsku vatru. Uključili baterijske lampe. Švrljali po okolini: čas gore, čas dole, čas na prevoj, čas oko logora... Car i ja sedeli smo u podnožju stubova i blenuli u zvezdano nebo. Topla letnja noć, bezbroj zvezda, Mlečni put kakav se nikad ne može videti u gradu prosuo se pred nama, stubovi spečene zemlje koji streme ka visinama... Nestale su sve priče o demonima, isparilo i sećanje na mogući strah, a ostao mir, slutnja večnosti i beskraja. Bili smo zadivljeni, ušuškani u ovu kamenu kotlinu, sa čijih obronaka gviri drveće, ponad nas vesele zvezde u večitom kruženju oko Severnjače. Car je sve fotografisao, ja usekao u sećanje i eto pokušavam da dočaram rečima ono što se dočarati ne može. Koliko je malo čoveku potrebno da bude srećan. Ponekad je dovoljan samo i pogled na večnost.
Vratili smo se u Niš preko Prolom Banje gde smo navratili u jednu kafanu gde peku hleb ispod crepulje i toče specijalno pivo spravljeno od prolom vode. Umorni i zadovoljni napravili smo plan da Đavolju Varoš obiđemo i na jesen kad se lišće zašareni, kad vetar zahuji između stubova, a legende ožive.
Zoran Pešić Sigma,
glavni urednik
Sadržaj
Na 350 strana časopis donosi tekstove koji su razvrstani u nekoliko rubrika: Demonologija, Književni portret: Dejan Aleksić, Strah od poezije, Linkovi, Strah od kritike.
Demonologija je temat koji čini niz prevedenih tekstova (Rečnik demonologije Rosela Houpa Robinsona, esej Alise Ostrajker, Đavo u pozorištu Ahila Manga, Đavo u klasičnoj muzici Franka Lorenca Aruge... kao i tekstove naših autora Jovice Aćina, Radosava Stojanovića...tekstove o demonologiji i popularnoj muzici, stripu, kompjuterima... Nekoliko tekstova kao i ilustracije posvećene su Ivici Stevanoviću i njegovim ilustracijama i strip demonima.
O Dejanu Aleksiću, ovogodišnjem dobitniku prestižne pesničke nagrade Branko Miljković u ovom broju pišu Dušica Potić i Danijela Kostadinović, a uz pozdravnu besedu laureata tu je i nekoliko njegovih najnovijih pesama.
Rubrika posvećena poeziji donosi prevod pesama savremene grčke pesnikinje Marie Laine (koja je nagrađena Državnom Nagradom za Poeziju za zbirku Ružični strah), prevod pesama mađarskog pesnika Gabora Čordaša, prevod pesama bugarskih pesnikinja Kaće Ermenkove i Ivone Tačeve, kao i neobjavljene pesme Miodraga Raičevića, Radivoja Šajtinca, Velimira Kostova i Aleksandra Rajskog.
Rubrika Linkovi donosi niz eseja kao i razgovor sa Vladimirom Arsenijevićem (Pisac nije sveta krava).
U rubrici Strah od kritike osim kritike redovne književne produkcije nalazi se niz tekstova kojim su sagledane velike manifestacije u kulturi grada Niša Horske svečanosti, džez festival Nišvil, Filmski susreti...
Ceo broj ilustrovan je i fotografijama Đavolje varoši Dušana Mitića Cara.