Čistilište, carstvi pokajnika / Pakao, dražesni breg


Raj, Beatričina uteha

Centralno mesto ove izložbe pored izvesnog broja ilustracija iz "Biblije Sakre” zauzima posebno izdanje ilustracija "Božanstvene komedije” Dantea Aligijerija. Preko puta listova kojima je Dali ilustrovao ovo veliko delo nalazi i njegova dekompozicija (lejeri pojedinačnih boja), svojevrstan presek nastanka grafičkog lista. Na izložbi publika je mogla da vidi grafičke listove iz francuskog izdanja. Kuriozitet ove postavke u Beogradu su i skulpture, među kojima je "Anđeo pobede", medalje, bronzani reljefi i tapiserije, od kojih se izdvaja tepih s motivima iz "Don Kihota", kao i litografije iz opusa "Omaž Leonardu da Vinčiju". U odličnom katalogu (izdanje Jutarnjeg lista i ARTES CLASSICAE d.o.o.) autori tekstova su Patricija Kiš (predgovor), Frano Dulibić, Gordana Đuričić i Bela Rupena. Pogledao sam izložbu beležeći telefonom eksponate, kupio katalog i krenuo dalje. U sećanju su mi ostale upečatljive alegorije.

Uvodna reportažna razmatranja

U nizovima savremenih umetničkih manifestacija i u njima prezentacija u vidu izložbi, postoji veliki broj onih koji predstavljaju umetnost 20. veka, veka koji još uvek održava svoju prekretničku ulogu u modernom/postmodernom svetu. Grandiozna imena iz istorije umetnosti kao i njihovi mitologizovani životopisi vremenom se dopunjuju i  friziraju od strane kustosa/kuratora i tako još više privlače najveći broj publike koja se magnetisano lepi na svaki detalj iz njihovih umetničkih biografija.

Svedoci smo kako usled nemogućnosti davanja konačnog suda u pojedinim pojavama u savremenoj umetnosti (usled odsustva vremenske distance) pojedini istoričari umetnosti, muzeji i galerije, državni i privatni, kao i kolekcionari, često posežu za proverenim umetničkim vrednostima koji im obezbeđuju medijsku pažnju i sticanje neizbežnog profita, nasušne potrebe savremenog društva. Unutar mnoštva umetničkih revolucionarnih ostvarenja nalaze se mnogi umetnički govori koji svojom snagom i ubedljivošću i danas izazivaju kod nas opravdano interesovanje i bude u nekima od nas potrebu za tzv, novim čitanjima. Knjiga umetnosti ispisuje se onoliko koliko traje ljudska civilizacija i kultura u njoj. Ključni načini za razumevanje određenih kulturnih obrazaca jesu upravo pokušaji da iščitamo neku od brojnih stranica u knjizi umetnosti, koja se iz dana u dan dopunjava i dobija svoja nova "proširena izdanja”. Iako olako tumačimo prošlost i ono što se u njoj odigravalo, imajući u vidu da to znamo iz tuđih nasleđenih izvora, sve više preispitujemo zapisano dovodeći u pitanje ustaljene stavove i teze. Danas su iskustva političke, naučne ili sociološke stvarnosti, umrežena u težnji za potpunijim tumačenjima savremenih umetničkih delovanja. Zaista, možemo se zapitati gde se ocrtavaju pretpostavljene granice razuđene teritorije termina koji zvuči toliko razvučeno, a svi ga znamo pod nazivom kontinuitet. U nastavcima istorijskih traka na kojima gledamo raznorodne vizuelne senzacije, otkrivaju se karakteristike posebene vrste ljudi, osamljenih zanesenjaka. Tako je nekad izgledao profil umetnika. Danas je takva slika umetnika u najmanju ruku nezamisliva. No, ono što je zajedničko umetnicima svih doba jeste korišćenje citata ili kreativnog oslanjanja na neko ranije poznato umetničko delo, koje više puta dolazi iz okrilja neke druge oblasti umetnosti.

Kontinuitet Salvadora Dalija

Kontinuitet stvaralačkog toka ostvarivao je i Salvador Dali, poznati nadrealistički stvaralac, koji je prvo ilustrovao Servantesovog Don Kihota a kada mu je italijanska vlada naručila da povodom sedamstote godišnjice rođenja Dantea Aligijerija ilustruje njegovu Božanstvenu komediju, Dali će se svojim nadaleko poznatim likovnim tumačenjem priključiti umetnicima kao što su Botičeli, Blejk ili Dore koji su na svoj način prikazali Danteov put kroz večnost, prvo kroz pakao, pa kroz čistilište. Komedija, nazvana kasnije Božanstvena, 1555. godine, kao izraz Bokačovog divljenja prema delu čiji je izvorni naslov samo Komedija, polako će preći u stalnu upotrebu i postati sastavni deo naslova. Prvi put je štampana u Veneciji.

Interpretaciju ovog velikog umetničkog dela  Dali je radio od 1951 – 1954. godine, u vreme kada je u svojim kasnim četrdesetim već izgradio prepoznatljiv umetnički rukopis. Ova veza Dalija i Dantea ostvarena je uz pomoć Dalijeve saputnice Gale, s kojom je izabrao najbolje akvarele, njih 103, a lošije je uništio. Međutim, nakon što je radove u Rimu izložio u Palaco Palavićiniju, italijanska vlada ga je izneverila otkazavši narudžbinu, jer nije uspela da odoli političkim pritiscima. Kritike sa mnogih strana odnosile su se na činjenicu da je ovakav jubilej rezervisan pre svega za italijanskog, a ne za španskog slikara! Ubrzo potom pojavio se izdavač Jozef Foret koji je štampao prvu ediciju od 4756 knjiga. Za izradu drvoreza angažovani su najbolji grafičari iz te oblasti. U svom prepoznatljivom stilu kojeg je po pravilu pratila prilična doza kontroverze, Dali je izjavljivao da "Božanstvenu komediju” nije ni čitao, a sa  druge strane, govorio je kako se ovom poznatom literarnom ostvarenju stalno vraća i njime održava sopstveni duhovni razvitak. Kakva god da je istina, prizori na ovim listovima nisu doslovni, i kao i sam spev nisu nimalo jednostavni za tumačenje.

Minimalistički karakter na početku odmenjen je prikazima patnje, bola i stradanja u sveopštoj slabosti ljudskog tela i duševnoj nesigurnosti. I ranije, Dali se prihvatao ilustrovanja pojedinih književnih dela. Nakon katalonske poeme "Veštice iz Lersa”, dela Bretona, ilustruje i Servantesovog Don Kihota.

Dali je pripadao grupi nadrealista koji su precizno prikazivali prostor i predmete koji se nalaze u prirodnom kontekstu, koji se transformišu u neobične oblike i odnose. Pojam nadrealizam koji je skovao Apoliner, a kasnije u pokretu utemeljen 1924. godine Bretonovim manifestom nadrealizma, izjednačava život i smrt, stvarnost i imaginarnost, prošlost i budućnost, kada dobro i loše prestaju da budu kontradiktornosti. Nakon što je naslikao sliku ''Postojanost pamćenja ("Meki satovi") i ustoličio svoj slikarski izraz, Dali se od egocentričnog nadrealizma priklanja misticizmu i postaje obuzet verom i modernom naukom u isti mah. Predstavlja se kao katolik bez vere i nedugo potom se posvećuje radu na ilustrovanju Danteove ''Božanstvene komedije''.

"Na pola našeg životnog puta
u mračnoj mi se šumi noga stvori
jer s ravne staze skrenuvši zaluta”

"Božanstvena komedija" Dante Aligijerija sastoji se od srednjovekovnih alegorijskih vizija u tri dela (Pakao, Čistilište i Raj), a u svakom od tih delova ima po 33 pevanja, tako da sve zajedno sa uvodnim pevanjem čini 100 pevanja. Poreklo ove brojčane logike i izvedenica nalazi se u judeohrišćanskoj tradiciji mističnih brojeva kojima je pripisivana simbolička vrednost. Njih pronalazimo kod Pitagore, u Bibliji i u Kabali. Prema izvorima mistični brojevi si jedan, tri, sedam, deset i njhove izvedenice i zbirovi. U to vreme, komedijom se nazivalo literarno delo pisano narodskim jezikom koje počinje tužno, a završava se sretno. Sadržaj "Božanstvene komedije" usresređen je na opis grešnog Dantea koji uz pomoć Vergilija (koji simbolizuje razum) putuje kroz pakao i čistilište, dok uz pomoć Beatriče (simbol ljubavi, čistote i milosti) kreće kroz raj. Na taj način upoznaje se sa ljudskim grehovima i mogućnostima pročišćenja, kada se kreće prema svetlosti, odnosno prema Bogu. Za razliku od Doreovog crnog/rudničkog pakla, Dalijev je pakao osvetljen mediteranskim suncem uz sveprisutnu anđeosku žitkost, kako je govorio. U sistemu kontrolisanih paranoičko-kritičkih slika, metoda Dalijevog slikovnog ilustrovanja potiče na iznuđenoj/drukčijoj stvarnosti. Radi se o percepciji u kojoj je umetnik u stanju da u oblacima uvidi raznolike antropomorfne oblike. Dali je, govoreći da drogu ne uzima već da je sam droga, predstavljao obraz halucinogene prirode.

U početnom stadijumu rada Dali predstavlja aluziju na dugo putovanje od pakla do raja a to je zapravo dematerijalizacija tela. U beskrajnom prostoru pustinje sa visoko podignutim horizontom koji je pojačan ravnim putem koji se od donjeg ruba prizora perspektivno skraćuje u daljini. Figura Dantea je usamljena i preseca put koji ga navodi u nepoznato, prema ulazu u pakao. U ovim prikazima pakla likovna orijentacija se kreće od crteža bogate linerane strukture do akvarelne delimično transparentne razlivenosti, od konkretnog prostora do neodređene dubine, od likova strogih proporcija do čudovišnih antropomorfnih figura. U osvetljenom Dalijevom paklu prepoznajemo svetlost koja nije sa ovoga sveta. Ta svetlost je hladna i u njoj su nastanjena bića u kojima nema ljudskosti I ljubavi. U ovim kreaturama izgubljenim u vremenu i prostoru, prisutna je nezadovoljena žudnja, paranoja i panika, pohlepna težnja prema moći. Grozničava usamljenost dominira na listovima okamenjene natprirodne snage.

Čistilište počinje prikazom palog anđela koji u sedećem stavu istražuje fioke na svom telu. To je ustvari  transformacija ranije izvedene Dalijeve slike "Venera Miloska s fiokama” iz 1936. godine. Čistilište je prostor u kome se meša patnja sa nadom. Upravo zato Dali koristi tehniku akvarela jer se njom najlakše može dočarati prelazno stanje duše. Konkretnog tla gotovo da i nema, dok će u raju skroz izostati.

U prostoru raja, kontemplativne smirenosti nalazi se prostor jedinstva s Bogom. Dantea kroz raj vodi Beatriče, koja mu pokazuje devet krugova raja. Figure u raju su u bestežinskom stanju, razgrađene u fragmentarnim postavkama kompozicije. Gradeći kontraste u prohodima kroz pakao, čistilište i raj, Dante uspeva da uskladi celine koje se kreću od vizija paklenih muka do sjedinjenja s Bogom.

Ilarija Šijafini zabeležila je zanimljiv podatak da se svojedobno Dali vratio "Božanstvenoj komediji” daleko od očiju javnosti i tada presložio listove tako da je stvorio 33 triptiha sastavljena na način da je svaki triptih sadržavao po jedan list iz Pakla, Čistilišta i Raja, sledeći 33 pevanja sa izuzetkom Pakla, koji ima 34 pevanja. Ovakvim sukcesivnim postupkom Dali je želeo da istakne paralelizam u vremenu i prostoru, složenost odnosa i kontraste između pojedinih delova. Na taj način je istaknuta krhka priroda čoveka i istovremena prisutnost grešnosti i plemenitosti. Mane i vrline postavljene u istu ravan. Nakon 99 listova dolazi na sam kraj stoti list 34 pevanja Pakla. To je list koji prikazuje Lucifera. Tako Dali stvara obrt, iza Raja sledi Pakao i pokušaj spasenja je onemogućen zbog lakomosti ljudske prirode. Ovakvo tumačenje odgovara savremenom trenutku kada smo svedoci da ljudska iskvarenost nadvladava u svakom segmentu života čoveka. Nadrealnim prizorima, zapravo je razotkrivena naša stvarnost.

Dvadeset godina nakon rada na ilustrovanju "Božanstvene komedije" Dali se prisećao svog paralelizma sa Danteom i izdvojio stihove koji su po njemu ključni. Oni glase: 'Ljubav što giba sunce i sve zvezde'. U njima je smestio svoju Galu i ukupan odnos prema umetnosti i životu. Salvador Dali je sjedinjenjem teksta i slike na svojim grafikama kreirao vanvremensku logoikono sferu prepunu višeslojnih značenja.

Mr Danilo Vuksanović