Galerija MAS, Odžaci. Septembar 2006 - Januar 2007.Aleksandar Jovanović je poznat umetničkoj javnosti po svojim angažovanim projektima povezanim sa aktuelnim političkim dešavanjima na ex-jugoslovenskom prostoru poslednje decenije dvadesetog veka. Poslednje mesece 2006. i početak 2007. godine Aleksandar je svojom aktivnošću obeležio delatnost Studija za multimedijalnu umetnost i galerije MAS u Odžacima.
Performans i ambijentalna instalacija "Demoncracy" (septembar 2006), performans "1001" i izložba "Kuplerat" (novembar 2006), performans "Pismo ruskog vojnika" i izložba "Zluveniri" (januar 2007).
Izvođenjem performansa ''Demoncracy'' Jovanović na duhovit način predstavlja sve zamke ''novog svetskog poretka''. Igrom svetla i tame, tokom performansa u galeriji isključuje svetlo, i deprimirajućom muzičkom podlogom, stavlja publiku u veoma tešku i neočekivanu poziciju. U crnom odelu sa kapuljačom na glavi, u tamnim delovima performansa, postavlja na zid galerije fotografije nosača toalet papira na kojem je prikazana novčanica od jednog dolara i reči autorovih novoizama: Globalism, Sexual Pluralism, Consumer Animalism, Amoral Individualism, Neopaganism, Ecumenism itd. Tokom kratkotrajnih osvetljenih trenutaka gledaoci su suočeni sa po još jednim novim globalnim svetskim problemom. Pri kraju performansa u mraku umetnik ispušta krik i na sredini izlagačkog prostora postavlja drveni objekat u obliku krsta. Na improvizovanom simbolu prikazan je dolar kao sinonim vodećeg ekonomskog i demokratskog društva. Međutim, ispod dolara, Aleksandar nam otkriva jednu svoju reč (Demoncracy) kojom opominje i podseća da postoji i druga, tamnija strana medalje.
U projektu / izložbi ''Kuplerat'', koje je podveo pod ratne vizuelne pesme, autor izlaže vizuelne pesme nastale posle njegovog povratka sa ratom zahvaćenog prostora gde je mobilisan proveo određeni period. Pod utiskom doživljenog, a sa druge strane situacija koja proizilazi iz medijski zatrovane ratnohuškačke mašinerije celokupne teritorije ex-jugoslovenskog prostora, umetnik stvara i priča mnogo objektivniju verziju tih događaja. Umetnik igrom reči, događaja i simbola pojedinih gradova nudi izuzetno snažne i iskrene poruke u obliku vizuelnih pesama. Beograd je predstavljen, medijskim oružjem broj jedan tadašnjeg režima vlasti, televizijskim aparatom na čijem ekranu su prikazani komunistički simboli petokraka, srp i čekić ali u obliku krsta sa ocilima. Sarajevo predstavlja slovima iz kojih izranjaju krstovi i džamije u obliku noževa. Pored ovih Aleksandar vrši intervencije na tipografijama imena gradova kao što su Knin, Srebrenica, Ljubljana, Dubrovnik, Zagreb, Skoplje, Borovo itd.
Na otvaranju izložbe ''Kuplerat'' autor je izveo performans pod nazivom ''1001''. Performans je umetnikova produžena reakcija na mnoštvo kontradiktornih informacija i ratnih dešavanja tokom devedesetih godina prošlog veka. Autor u performansu sedi na crvenoj stolici, na kojoj su naslikani srp i čekić, a tik iznad glave na zidu postavljen je pištolj i ex-jugoslovenska trobojka. Čitao je publici pesmu ''Hiljadu jedan način eskiviranja vojske'', američkih avangardnih pesnika Tuli Aferberga i Roberta Bečloua, koja je napisana protestno protiv rata u Vijetnamu. Repetativno čitanje ove pesme se odužilo tokom večeri te je publika samo uz dodatni psihofizički napor uspela da odgleda performans do kraja.
Izložbom ''Zluveniri'', antiratnih asamblaža, Jovanović na najbolji način zaokružuje u celinu svoje aktivnosti. Zluveniri su nastali 1999. godine kao neprijatno sećanje autorovog boravka na ratištu u Baranji početkom 1992. godine. Pronašao je na ratnom zgarištu predmete kao što su prazne čaure metaka raznih dimenzija, polomljene dečje lutke, figurice Isusa Hrista, dugmad sa vojnih šinjela, crvene zvezde petokrake, dečju plastičnu figuricu vojnika sa puškom itd. Koristeći ove i razne predmete koji se koriste u svakodnevnom životu stvorio je asamblaže koji nam šalju snažne antiratne poruke. Aleksandar ove raznorodne predmete, širokog spektra značenja, spaja u kompaktne celine pomoću kapljanja voska u različitim bojama. Ovi asamblaži deluju na gledaoce terapeutski snažno, u edukativnom smislu nude mogućnost pravičnog razumevanja uzročno-posledičnih veza i dešavanja.
U performansu ''Pismo ruskog vojnika'', kojeg je izveo na otvaranju izložbe ''Zluveniri'', podvlači svoje antiratne stavove. Na sredini poda izložbenog prostora postavio je petokraku od kanapa i u njoj jedan sloj crne zemlje. Unutar petokrake je ogromna čaura protivtenkovske mine i naduvani crveni baloni. Autor počinje performans noseći čauru mine na leđima a koverat sa pismom u ustima. Obišavši petokraku ulazi i gazi crvene balone tako da crvena petokraka postaje crna. Usred petokrake Aleksandar sa čaure šmirglanjem skida fabričke podatke o ovom oružju, otvara koverat sa pismom i prepisuje ga na čauri. Pismo je inače pronađeno u šinjelu poginulog ruskog vojnika A. Zacepa na jednom od frontova tokom Drugog svetskog rata. Vojnik se usred ratnog vrtloga, pišući pismo, obraća Bogu po prvi put u životu. Aleksandar pri kraju performansa čita pismo, spaljuje kanap koji obeležava petokraku i pali sveću za dušu poginulog ruskog vojnika.
Nenad Bogdanović