Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Januar - februar 2007.Ova serija skulptura Mire Brtke ima i svoje zasebno značenje. Naime, u karakteru ovih oblika jasne su reminscencije na monumetalnost spomeničke skulpture kojom su obeležavane ili veličane ideološko - političke karakteristike epohe komunizma.
Crvena skulptura Mire Brtke
Sava Stepanov
Skoro celokupni opus Mire Brtke zasnovan je na analitičkom konceptu umetničkog dela (slike, skulpture, kolaža, tapiserije, objekata, filma, videa). Čistota formalnog dejstva, neekspresivnost, problematizovanje i filozofiranje slikarske ili skulptorske forme te jezička doslednost, u njenoj umetnosti, međutim, nikada nije remetila socijalnu funkcionalizaciju njenog izraza. Iskaz Mire Brtke je blizak primarnim modernističkim načelima, onim načelima koji se potvrđuju u tezi Filiberta Menne koji piše da modernistička umetnost nema nameru da se izdvoji iz društvenog miljea nego da svojom plastičkom konstitucijom životnom okružju nametne principe „primenjljive“ za spoznaju i tumačenje sveta u kome umetnik živi i stvara.
U ciklusu „Crvena skulptura“, nastalom tokom poslednje dve godine, Mira Brtka stvara oblike kojima insistira na primarnoj skulptorskoj formalnoj i jezičkoj autentičnosti. Osnovne karakteristike tih skulptura su plastička konceptualna razrađenost dišanovske ideje ready made-a, poštovanje osobenosti materijala (metal), svedenost do znakovne jednostavnosti, konstrukcija, naglašeni utisak monumentalnosti... Brtka pronalazi komade gvožđa preostale posle procesa izrade određenih proizvoda i najčešće ih, bez dodatne obrade, postavlja na postament „proglašavajući“ ih skulpturom. U tim komadima ona prepoznaje i afirmiše emancipovani skulptorski habitus – takvi oblici dejstvuju svojom vlastitom konstitucijom, poseduju snagu materijala, voluminozni su, deluju u prostoru ili ga obuhvataju kao „punovažnu“ plastičku činjenicu. U tim vajarskim ostvarenjima, vidljivim tragovima zavarivanja, jasno je naznačeno „prisustvo“ autora. „Varovima“ se „pamti“ direktna manuelna akcija, bogati se faktura oblika, „beleže“ se podaci koji razotkrivaju pozadinu mentalne aktivnosti u procesu realizovanja konačnog oblika.
No, ova serija skulptura Mire Brtke ima i svoje zasebno značenje. Naime, u karakteru ovih oblika jasne su reminscencije na monumetalnost spomeničke skulpture kojom su obeležavane ili veličane ideološko-političke karakteristike epohe komunizma. Eksplicitnost takvih reminiscencija potenciran je i tako što je oko postamenata ovih skulptura, na tlu, postavljen jednostavni ram od metala. Radi se o tankoj, jednostavnoj, geometrijskoj metalnoj lajsni koja je prefarbana intenzivnom crvenom bojom. Tim ramom se naglašava zasebnost izvajanog dela, a zbog karakteristične crvene - i njegova ideološka „obojenost“. Istovremeno, na ovoj izložbi umetnica izlaže i nekoliko drugačije koncipiranih skulptura u kojima se svesno prezentuju simboli jasnih (političkih) karakteristika i značenja, poput petokrake ili šestokrake zvezde, zastave... Dakle, Mira Brtka svoje skulpture i svoj izraz sadržinski problematizuje: njene forme poseduju određene političke konotacije. Namera umetnice je da kritikuje teme ideologije, nametnutih ideoloških koncepata i političkih sistema, obaveznost na režimsku disciplinu, politički totalitarizam... Iz svega toga jasno proizilazi da Brtka uspeva da autentičnom plastičkom mišlju, uspeva da iznedri jedan angažovan stav i odnos prema vitalnim životnim manifestacijama. Taj stav je ironijski: ovim pojednostavljenim oblicima samo se „imitira“ grandioznost nečijih ranijih namera.
Na jedan instantni skulptorski način umetnica prepoznaje i označava osobenosti i namere one umetnosti koja je primenjivana, prisvajana, manipulisana, hotimično politizovana... Svoju serioznu umetničku akciju ova umetnica je, ovoga puta, shvatila i usmerila ka jednoj relaksiranoj, duhovitoj raspravi o temama koje su izazvale sudbinske posledice u prošlosti. Mnogo su ozbiljnije naznake koje ova umetnica svojom skulpturom prepoznaje i indukuje u aktuelnom trenutku, u tranzicijskom okruženju. U tom smislu ova ostvarenja i ovu izložbu treba shvatiti kao upozorenje o mogućim sličnim posledicama, kao kritiku jednog kriznog vremena, kao svesno i savesno upozorenje jednog istinskog stvaraoca...
Dosadašnja umetnost Mire Brtke je zasnovana na permanentnom stvaranju forme kao nosioca autentičnih plastičkih načela i univerzalnih značenja i „poruka“. Takvim ostvarenjima ova umetnica je uključena u internacionalni pokret Arteideologia čija je centrala u Italiji, a koji potiče još od vremena delovanja Biroa za preventivnu imaginaciju osnovanog u Rimu 1970. godine, u kojem je Brtka delovala zajedno sa internacionalnom grupom umetnika (među kojima su bile i velike umetničke ličnosti poput Bojsa, Kristoa, Pistoleta i drugih). U tom smislu ova izložba Mire Brtke odražava tu angažovanu notu „izvedenu“ iz autentičnog umetničkog delovanja ali i nudi nove mogućnosti za dalje kontinuitetno delovanje jednog autentičnog i zrelog stvaraoca.
Mira Brtka je rođena u Novim Banovcima. Završila je Akademiju za pooizorišnu i filmsku umetnost (odsek režije) u Beogradu 1953. i Akademiju likovnih umetnosti u Rimu 1963. godine. Izlagala je na velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je član internacionalne grupe Ilumination. Učestvovala u aktivnostima Biroa za preventivnu imaginaciju (pokrenut u Rimu, 1970) a u Staroj Pazovi vodi jednu od „filijala“ tog pokreta: Biro za balkanizaciju umetnosti. Učestvovala je u radu nekoliko umetničkih kolonija.