PANČEVO. Galerija savremene umetnosti predstavlja od 4. do 14. aprila 2016. slike Dragana Vojvodića (1965). Izražavajući se kroz različite medije (performans, instalacije, in situ, video, fotografija, slikarstvo), autor bazira svoju umetničku praksu na različitim egzistencijalnim situacijama i komunikaciji sa različitim pojavama u svetu savremene umetnosti. Akademiju umetnosti završio je u Novom Sadu.
Multimedijalni umetnik, Dragan Vojvodić, u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu predstavlja dva ciklusa slika u tehnici akril na platnu i flomaster na platnu. Iako je reč o, naizgled, klasičnim načinima umetničkog izražavanja, i ovoga puta se u Vojvodićevim radovima uočava osnova njegove poetike koju možemo definisati kao stvaralački, umetnički nomadizam, budući da je nevezivanje isključivo za jedan medij, kao i istraživanje i otvorenost ka različitim načinima umetničkog delovanja, lajt motiv njegovog rada.
Ponovo se baveći fenomenom individue, tela i kretanja, odnosom umetnosti i društva, koristeći citatnost i reminiscencije, Vojvodić narative sa simboličnim konotacijama (The end, Ende Neu, Das ist das Ende) i kulturološke fenomene (The Doors, Einstürzende Neubauten, Laibach), kao i fotografije preuzete sa interneta, kompjuterskom manipulacijom svodi na šablon i prenosi na platno, sugerišući epilog jednog kulturološko-civilizacijskog perioda.
Izložbom "Slikarstvo kraja" Vojvodić predstavlja slike kreirane u duhu Džekson Polokovog all over slikarstva, s tim što se, iako uspostavlja interpretativni odnos između svog slikarstva i slikarstva američkog ekspresionizma, njegova ekspresivnost ne manifestuje nanosima boja, već u načinu na koji se motivi grupišu, preklapaju i međusobno poništavaju u jednom ograničenom prostoru slike.
Očigledno je da slikarstvo XXI veka ukazuje na način umetnikove komunikacije sa svetom. Tako Vojvodićeve slike korenspodiraju sa dobom komunikativnog kapitalizma, digitalizacije, s tiranijom imidža i trenutka gde se neprekidno prezentuje i nameće neograničen broj informacija, koje pojedinac usvaja ne razmišljajući o njihovoj važnosti, niti o kvalitetu.
Na taj način njegovi radovi zapravo figurišu kao svojevrsne mentalne konstrukcije, gde umetničko delo ne postoji kao konvencionalno shvaćen estetski objekat već kao mentalni fenomen koji sugeriše jedan duhovni diskurs u kojem je slika sredstvo pomoću kojeg se prenose značenja, postavljaju pitanja i govori o umetničkom doživljaju i umetnikovom iskustvu u svetu savremene umetnosti i kulture.
Ljiljana Maletin