NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti, u Salonu 77, predstavlja od 7. do 28. aprila 2016. plakate Ivana Mišića (1987, Kruševac). Diplomirao je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, na odseku za grafički dizajn. Master studije grafičkog dizajna završio je na istom fakultetu u klasi prof. Slobodana Štetića. Nagrađivan.
Plakati mladog umetnika Ivana Mišića predstavljaju jednu vrstu likovno rešenog iskaza o umetnosti gde on, kao autor, reflektuje iskustva sopstvene umetničke prakse i teorije. On književne koncepte materijalizuje u medij plakata, izbegavajući ustaljeni, ili pak školski diskurs, u rešavanju kulturološkog plakata. Mišić se opredeljuje za minimalizam, gde izbegava narativne i ilustrativne instrumentacije likovnog jezika. Na ovaj način on konstituiše jedan novi i ozbiljniji pristup idejno-grafičkih rešenja plakata, koji podrazumeva izvesne promene u poimanju književnih likova, i njihovog likovnog oblikovanja.
Pretočiti krucijalne književne sadržaje u vizuelne forme, kao i zadiranje u psihologiju ličnosti litetarnih junaka, na jedan način predstavljaju izvesnu vrstu socijalne kritike. Način na koji Mišić predstavlja svoje ideje, analitički je, i određuje kreativan i problemski pristup, kako književnom, tako i likovnom delu. On takođe otvara mogućnost razmatranja nivoa kulturnih i socijalnih vrednovanja. Izborom tema kojima se bavi, zatim junacima čijoj analizi pristupa, autor izdvaja sižejne komponente celokupnog dela, koje bi mogle da ukažu na, već uveliko poremećen prostor egzistencije, ali i na ekstremizam u današnjem društvu i politici.
Izloženi radovi prvenstveno aludiraju na prikazivanje psihičkih i emocionalnih svojstava književnih junaka, i to kao primarnih faktora stvaralačkog procesa autora. Kombinacija ovih modernih idejno-grafičkih rešenja, i tradicionalnog književnog štiva, potvrđuje izuzetnu likovnu simbiozu. Putem likovnog jezika i kroz svoje ideje, Mišić ukazuje na one iskonske i autonomne vrednosti koje delo nosi, i na taj se način takođe može uvideti, umetnikov spoljašnji, vizuelni izraz unutrašnjeg doživljaja određenog dela. Ovaj mladi umetnik svojim izuzetnim plakatima, već duži niz godina zalazi u konkretne analize pshilologije ličnosti književnih klasika. On ovakvim empirijskim istraživanjem same prirode književnog i likovnog jezika, jasnije i neposrednje postavlja definisanje teorije pri određivanju ova dva kanona.
Aleksandra Stolić,
istoričar umetnosti