Knjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta i četrdeset godina bavljenja životom i stvaralaštvom ovog slikara. Knjiga je ilustrovana sa 77 reprodukcija.
Profesor Kamenko M. Marković je jedan od najboljih poznavalaca Rembrantovog života i rada u Srbiji. Stvaralaštvom ovog velikog slikara bavi se još od svojih studentskih dana (boravio je na studijskom usavršavanju u Holandiji, a potom je video Rembrantova dela u najznačajnijim muzejima i galerijama u svetu). Pišući o Rembrantovom stvaralaštvu, do sada je objavio značajan broj radovau Srbiji, i van njenih granica. Na neobično zanimljiv način,ispričan je jedan uzbudljiv idramatičan ljudski život. Autorknjige je uveren da u istoriji umetnosti ne postoji slikar koji je dublje prodro u psihologiju ljudske duše. Pošavši jedanput tim novim putem, Rembrant se više nije zaustavljao.
Što ga je život jače stezao i što su ga ljudi više sputavali,on je postajao sve širi i slobodniji, potezi njegove kičice sve smeliji, naslaga njegovih boja sve pastoznija, sonornost njegovih boja se punija i uzbudljivija. A život ga nije štedeo, niti su mu ljudi praštali: 1642. izgubio je svoju suprugu Saskiju. Nekoliko dana kasnije potpisao je veličanstvenu „Noćnu“ stražu“, koja je podigla buru u Holandiji. Godine1656, Rembrant je proglašen za bankrota; 1657. svi njegovi umetnički predmeti i dragocenosti su prodati na doboš; 1658, otišla mu je i kuća. Ne zbunjujući se međutim ni najmanje, on je u tim izuzetno teškim godinama naslikao čitavu jednu galeriju besmrtnih slika. Da pomenemo neke od njih: Učeniciu Emausu, Čovek sa zlatnom kacigom, Titus kako čita, Titus za pisaćim stolom, Žena koja se kupa, Portret Jana Siksa, Batseba, Odrani vo, Junona, Portret Hendrikje Stofels, Hendrikje kao Flora, Portret žene sa lepezom od nojevog perja, Jevrejska nevesta, Upravitelji suknarskog esnafa,David i Urija, Povratak bludnog sina, Porodični portret. Njima treba pridodati osamdesetak veličanstvenihautoportreta (rađenih različitim tehnikama), i oko 250 nenadmašnih portreta.
Profesor Marković piše: "ovom čudu od čoveka, Rembrantu Harmensu van Rajnu, nesreće u životu kao da su bile najveći podstrek i povod za rad, i kao da su se prvo morale iscrpiti one da bi se on iscrpeo". Rembrant Harmens van Rajn rođen je 15. jula 1606. u Lajdenu, a umro je 4. oktobra 1669. Četiri dana potom sahranjen je u iznajmljenoj grobnici, a sahrana je koštala 15 guldena.
Izvor: Blic