Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar - mart 2007.Predstavljeni keramički radovi zajedno čine duhovitu instalaciju koja asocira na bezbrižnost koju nosi boravak pojedinca u masi, na ugroženu individualnost pojedinca danas, kao i narušeno jedinstvo čoveka sa prirodom. Otud i naziv izložbe "Mozak na pašu".
Ovca je plemenita domaća životinja od koje se dobija ovčiji sir i kiselo mleko, čista runska vuna i sirovina za pojačanu ishranu urbane čobanske populacije, potomaka nekadašnjih «jagnjećih brigada» i nevaljale dece savremenih aktivista društava za brigu o životinjama.
Za gradsku decu, posebno onu sa usmerenim obrazovanjem, nužno je objašnjenje nekoliko pojmova: šta je ovca već sam rekao; ovčije dete je jagnje, jagnje u pubertetu je šilježe, a ovcin nevenčani muž je ovan.
“Nacrtaj mi ovcu“, rekao je Mali Princ. Ta divna rečenica predstavlja sponu, savremeni most za prelazak ovaca između književnosti i likovnih umetnosti i obrnuto. Ovca se izborila za lepo mesto i u delima likovnih umetnika, pa i u delima Snežane Josimov Glavić. Njeno malo ali izvanderno keramičko stado neće se razbežati. Ovce su mirne i u prirodi, a i ne boje se ljudi. Stručnjaci kažu: visoki reljef, zidna keramika. Mi laici to ne moramo da znamo, dovoljno je da prepoznamo umetnost. Keramičko oblikovanje blisko je ovčijem karakteru. U pojedinim radovima ovčiji karakter je upečatljivo izražen. Ali umetnika zanima spoljna strana, a to je oblik. Snežana oblikuje cele figure, ali i detalje – glavu, rogove, krzno. Očigledna je privlačnost ovnujskih rogova. A ovčije krzno je još veći izazov za umetničku maštu. Ta, tehnološki rečeno, čista runska vuna, u umetničkoj obradi pojavljuje se u čudesnim varijantama. Umetnik se igra, odstupajući od realnih oblika, stilizuje i svodi figuru na osnovne linije, a onda izmišlja i razvija nove (neverovatne) linije i zamršaje. Jedan opštiji pogled, uz malo drugačiji raspored radova, pokazao bi razvojnu liniju u viđenju ovce, od rekonstruisanog fosilnog oblika (recimo, ovce iz Lepenskog vira) do savremenog ovčijeg oblika i lika.
Gledajući ove atraktivne Snežanine radove, koji su osim umetničke originalnosti i izražajnosti, i prijatni za oko, nadam se da ćemo, bar za trenutak, zaboraviti sve ono loše i neprijatno što prati sudbinu ovce.
Ovaj monolog završiću mišlju jednog prijatelja, urbanog čobanina: Ovca je... ovca je složeno i osetljivo ljudsko biće!
Anđelko Erdeljanin
Postavku čine 24 zidna objekta izrađena u keramici, koji predstavljaju stado ovaca. Podna površina galerije, pokrivena travom asocira na element zemlje od koje nastaje keramika kao materijal, a s druge strane i na pašnjak, kao prirodno okruženje stada. Zajedno čine duhovitu instalaciju koja asocira na bezbrižnost koju nosi boravak pojedinca u masi, na ugroženu individualnost pojedinca danas, kao i narušeno jedinstvo čoveka sa prirodom. Otud i naziv izložbe "Mozak na pašu".
Postavku čine 24 zidna objekta izrađena u keramici, koji predstavljaju stado ovaca. Podna površina galerije, pokrivena travom asocira na element zemlje od koje nastaje keramika kao materijal, a s druge strane i na pašnjak, kao prirodno okruženje stada. Zajedno čine duhovitu instalaciju koja asocira na bezbrižnost koju nosi boravak pojedinca u masi, na ugroženu individualnost pojedinca danas, kao i narušeno jedinstvo čoveka sa prirodom. Otud i naziv izložbe "Mozak na pašu".
Snežana Josimov Glavić (1960, Novi Sad). Keramiku izrađuje od 1989. Izlagala samostalno na sedam izložbi i dvadesetak kolektivnih (Novi Sad, Šabac, Kikinda, Gornji Milanovac, Holandija, Španija). Zaposlena u keramičkoj radionici škole Dr. Milan Petrović.