BEOGRAD. Prodajna galerija Beograd predstavlja od 8. do 26. septembra 2016. ambijentalnu instalaciju Željke Momirov (1962, Novi Sad). Magistrirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti, na odseku za vajarstvo. Predavač je i profesor na nekoliko Akademija vizuelnih umetnosti u zemlji i regionu. Nosilac je brojnih nagrada i priznanja.
Tematski vezani za slike i prizore iz autorkinog detinjstva, radovi iz ciklusa "Sećanje u nestajanju" usmereni su, sa jedne strane ka prošlosti, ličnim sećanjima, tradicionalnoj portretskoj koncepciji, dok sa druge, upućuju na neslućeni tehničko-tehnološki napredak poslednjih godina i brojne mogućnosti manipulacije slike u njenom najširem "atmosferskom" okruženju. Umetnica je za galeriju osmislila svojevrsni prototip "kabine za sećanje", instalacije i privremenog obitavališta posetioca, koji dovodi u vezu porodične portrete autora i fotografske zapise atmosferskih mena prirode, subjekte minulog sećanja ili predmete aktuelne opservacije, poput umnoženih seizmografskih zapisa svakodnevice njenog eksperimentalnog subjekta.
Najnovija ambijentalna instalacija Željke Momirov, "Sećanja u nestajanju 2 - Putovanja" je nastavak prethodne dve – u galeriji Remont "Sećanja u nestajanju", i druga u galeriji Kulturnog centra u Beogradu, "Sećanja u nestajanju – 2". Postavlja sebi pitanje o svesnom i nesvesnom sećanju. Koliko je svesno sećanje stvarno putem zaostavštvine u starim fotografijama, pričama i uspomenama...
U "Sećanja u nestajanju 2- Putovanja" Željka Momirov zakoračila je dalje, u srž putovanja od sećanja do nestajanja. Kao i prethodne dve i ova sadrži glavni momenat. To je instalacija "kabine za sećanje" (visine 240 cm, osnove 150 x 150 cm) u kojoj je ugrađena led traka sa diodama koja osvetljava unutrašnjost objekta. U njoj se nalaze portreti umetnicine bake i crno bele fotografije mnoštva trenutnih zapisa oblačnog neba i na drugoj strani zemlje na kojoj se voda pretvara u penu i nestaje neminovno i surovo stvarno. Ukazuje na univerzum zemlja-vazduh-voda u kojem se nalazi čovek, deo neumitne prirode, kosmičke materije. Koliko živi čovek na Planeti, koliko svaki pojedinac ostavlja fizički trag na njoj? Koliko jedinka pamti detalje svoga života i koliko će njegov biti upamćen budućim generacijama? I postavlja direktno pitanje: "Šta realno zadržavamo kao sećanje i koliko precizno pamtimo ili pak pamtimo samo ono što mislimo da smo upamtili".
Radmila Savčić, istoričar umetnosti
iz kataloga