NOVI SAD. Galerija SULUV predstavlja od 10. do 22. oktobra 2016. retrospektivnu izložbu Aleksandra Obrovskog (1966, Novi Sad). Izradom umetničkih pečata bavi se od 1987. Urednik je većeg broja ekoloških izdanja. Bavi se fotodokumentovanjem etno tradicije i etno motiva. Autorski tekstovi na ovu temu, kao i na teme zaštite životne sredine su mu objavljivani u više evropskih i slovenskih zemalja.
Aleksandar Obrovski pripada novoj generaciji koja uvažava nasleđe mejl-art avangarde, ali definitivno ne pripada mejl-artu. Oslobođen potrebe da dokazuje da pečat jeste umetnost, Obrovski donosi dela za čiju analizu i vrednovanje možemo slobodno primeniti uobičajena estetska pravila posmatrajući materijalne i psihičke elementa dela. Oslanjajući se, pri izradi pečata i njihovim međusobnim odnosima tokom komponovanja, na tradiciju starih civilizacija Obrovski donosi atmosferu izrazite liričnosti bilo da se radi o pečatima ponaosob, bilo da se radi o slikovnim kompozicijama. (Luka Salapura, likovni kritičar)
Varirajući dvadesetak matrica Aleksandar Obrovski na dugim vertikalnim površinama, u duhu drevnih japanskih svitaka ostavlja tragove sa geometrijski stilizovanim figurama, simbolima i dekorativnim elementima. (Andrej Tišma, likovni kritičar)
Zahvaljujući medijima – svet je postao, pored ostalog i jedno veliko globalno umetničko selo. U takvom okruženju teško je naći originalni umetnički pravac. Već dugi niz godina Aleksandar Obrovski istrajava u svom autentičnom umetničkom putu – tragove života pretvara u umetničke pečate i s njima ostavlja otiske trenutka. (Vitomir Miletić – Vitata, haiku pesnik)
Izložbu čine minijature – otisci pečata izrađivanih od obične školske gumice alatom za linorez, koje su potom kopirani i uvećani, a zatim je na njima rađena intervencija bojom i tušem. Radovi izgledaju pomalo dečački, ali je to razumljivo jer nastaju još od 1987. godine. Motivi na njima su geometrijski, uglavnom simboli, i to grčki, paganski ili sa srpskih srednjevekovnih nadgrobnih spomenika. (M.V., Građanski list, Novi Sad)
Rad Aleksandra Obrovskog prevazilazi hobističke karakteristike i postaje kvalitetno likovno delo, koje varira kroz igru linija. Sa svojim jasnim kontrastima širokih površina, oslonjen na tradiciju onih kojima preti iščezavanje, razbija monotono sivilo svakodnevnice. (Kolja Obrovski, akademski grafičar)
Koristeći neočekivan i neubičajen materijal za svoje štamparske matrice i koristeći tehnologiju bez prihvatanja pritiska koje nameće mašina, već samo u meri koja mu je potrebna da uobliči svoje delo, Aleksandar Obrovski nam daje na uvid svoje otiske pečata pred kojima se treba zadržati i nad čijom se Porukom vredi zamisliti. (Mr Dragan Bosnić, akademski slikar)
Elementi od kojih se sastoje radovi Obrovskog, dolaze kako iz likovne sfere, tako i iz poetske. Tada apejron – pečat nije samo statični portal, već posmatrača upućuje ka široj mreži spoznajnih puteva. Sagledano, svaka je slika jedan pečat. (Milivoj Kostić, akademski slikar)