Iz kolekcije porodice Nikolajević - Crteži, akvareli i pasteli
ImageGalerija "Bel Art", Beograd. Februar - mart 2007.
Ova vredna zbirka sada je dostupna i našoj javnosti, svedočeči o jednom nepoznatom toku naše umetnosti, o razmeni umetničkih dela malog formata koja je postala tradicionalana, a možda najviše govoreći o toj drugoj strani Nikolajevićeve umetničke ličnosti...

Peđa Milosavljević


Petar Lubarda
Nikola Graovac


Ljubica Cuca Sokić


Lubica Cuca Sokić

Raznovrsno i bogato stvaralaštvo vojvođanskog slikara Milivoja Nikolajevića (Sremska Mitrovica,1912- Novi Sad,1988) kretalo se od intimističkog izraza definisanog u temama portreta, aktova i mrtvih priroda tridesetih godina prošlog veka, preko osobenog tumačenja soc-realističkih tema do područja apstrakcije u koju zakoračuje krajem pedesetih godina XX veka.

Nikolajević će ostati upamćen ne samo kao slikar, već i po funkcijama koje je obavljao. Već od 1948. godine bio je na dužnosti direktora Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu; između 1950. i 1976. bio je upravnik Galerije Matice srpske da bi od 1979. do 1983. bio i njen predsednik. Jedan je od osnivača  Umetničke akademije u Novom Sadu 1974, a 1981. izabran je za redovnog člana vojvođanske Akademije nauka i umetnosti.

Jedna od Nikolajevićevih delatnosti manje poznata javnosti, jeste njegova kolekcionarska aktivnost u domenu malog formata koji je podrazumevao tehnike crteža, akvarela i pastela. Razmenjujući sa svojim kolegama novogodišnje čestitke tokom dugog niza godina, Nikolajević je formirao zbirku koja predstavlja interesantan uvid u našu likovnu scenu druge polovine XX veka. Najveći broj radova čine minijature naših eminentnih, grafičara, slikara i vajara poput Petra Lubarde, IvanaTabakovića, Peđe Milosavljevića, Cuce Sokić, Nikole Graovca, Alekse Čelebonovića, Boška Petrovića, Jovana Soldatovića, Ankice Oprešnik, Stojana Trumića, a zastupljeni su i slovenački autori Janez Bernik, Andrej Jemec, Marijan Pregalj i dr.

Ova vredna zbirka sada je dostupna i našoj javnosti, svedočeči o jednom nepoznatom toku naše umetnosti, o razmeni umetničkih dela malog formata koja je postala tradicionalana, a možda najviše govoreći o toj drugoj strani Nikolajevićeve umetničke ličnosti, o ugledu koji je uživao među svojim kolegama i mestu koje zauzima u srpskoj savremenoj istoriji umetnosti.