Dragan Jašćur
slikar

Autor: Dragan Jašćur
Osnovna delatnost: slikar
Adresa: ulica i broj, 21000 Novi Sad
Telefon: 021 / 522 549
Mobilni: 062 / 379 453
Faks:
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Web: www.draganjascur.com


Reprodukcije

Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje

Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje

Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje

Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje

Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje

Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje

Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 60 x 48 cm
Strukturirano podslikavanje

Biografija

Generacija 1964. Rođen u Šidu. Slikarstvom se amaterski bavi od 1991. aktivno. Izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama, uglavnom kao član likovnog kruga "Sava Šumanović" pri istoimenoj galeriji u Šidu.

Izlazak na svetlost
Dragan Jašćur

IZLAZAK NA SVETLOST kao najčešća postavka slike, u bukvalnom smislu.
IZLAZAK NA SVETLOST kao pojava novog viđenja stvarnosti.
IZLAZAK NA SVETLOST kao traženje Puta, kao oplemenjenje čoveka.
IZLAZAK NA SVETLOST kao konačno rešenje.
PEJZAŽ je samo povod, samo podloga, samo način izražavanja u simbolima.
PUT, kao životni put, vijugav ili strm, blatnjav ili prljav, širok i lak, ali češće, baš kao i sam život, nepredvidiv na horizontu.
RASKRŠĆA su najčešće nedoumice, trenuci odluke, ili rastanci.
DRVEĆE simbolizuje ljude, anđele i Boga. Više nego omiljeni jablanovi su, ako su tri, sigurno su Sveto Trojstvo, a pojedinačno su muževi, očevi, ljubavnici, prijatelji, zaštitnici... muški princip. Breze, vrbe... su žene, majke, ćerke, devojke... ženski princip. I zaista, na slikama bez ljudi nema ničega drugog osim ljudi i njihovih životnih priča.
VODA kao vreme.
ZEMLJA kao majka.
NEBO kao otac.

KOMPOZICIJA je u osnovi rešavana zlatnim presekom ili renesansnim okvirom, ali uz moderniju slobodu tumačenja, najčešće u službi ritmičkog ponavljanja dimenzija, kao muzičkog ritma, svojevrsnog zvuka u slici.
PASTA tj, struktura sibolizuje nesavršen čovekov pokušaj da imitira Boga, i da stvara od zemlje, što ga do gole istine razotkriva pred Bogom samim i pred ljudima, i pred samim sobom.
SVETLOST I BOJA simbolizuju savršenost, koja poput plašta prekriljuje nesavršenog čoveka, simbolizuju Boga koji nežnim svetlosnim dodirom udahnjuje život svemu zemaljskom, stvara ravnotežu, upravlja i štiti.
SUPROTNOSTI osnovnih likovnih elemenata, kao i kontrasta u poetici nesavršenog i savršenog, paste i svetlosti, muškog i ženskog, neba i zemlje, Boga i čoveka ... su u jedinstvu suprotnosti osnovni pokretač.
NASLOVI su u osnovi samo varijante koje manje obavezuju a više raspaljuju maštu, a najviše otkrivaju sentimentalnu povezanost stvaraoca sa svojim delima.

Razlika između percepcije i realnosti je kao razlika između ambicija i ostvarenja. Odlučio sam da se bavim slikarstvom iz više razloga, a jedan između ostalih je da bih otkrio istinu o sebi, ili joj se bar približio. Počeci ovog poduhvata, kao i prve skice, potiču iz ' 96. godine, i do sada gotovo da nije prošao ni jedan jedini dan da nisam radio na ovom ciklusu slika. Učinio sam sve što sam mogao, a i želeo sam izazov do krajnjih granica - bar jednom u životu.

Ubrzo sam shvatio da dobre slike ne zahtevaju samo dobrog slikara nego i plemenitog čoveka, i još mnogo, mnogo toga, tako da je izazov postao mnogostruk, a odnos između mene i slika dvosmeran - koliko sam u njih ulagao toliko su mi momentalno uzvraćale - zbog čega sam im neizmerno zahvalan. Konačno, sagledao sam svoj trenutni maksimum, što je bitno smanjilo razliku između percepcije i realnosti, a od svega najviše poboljšalo pozitivan stav prema svetu i ljudima, i veru Boga, što mi je zaista nedostajalo. Deo pozitivne energije će svakako zračiti iz slika dokle god postoje. Kuriozitet slika je da se čovek nigde ne pojavljuje kao figura na slici, ali ida nema slike koja nije prepuna ljudi, Boga i Duha Svetog.

Kako god slike bile prihvaćene u javnosti, ja već jesam nagrađen, jer je zadovoljstvo stvaranja uveliko premašilo brojne i velike teškoće na koje sam nailazio, tako da razmišljanje o materijalnim vrednostima, o novcu...ostaje dovoljno ispod, dovoljno daleko da mi ne kvari prvobitnu nagradu. Jer Svetlost ne može da se kupi, što sam iskusio na teži način, ali zadovoljstvo i uzbuđenje spoznaje Boga u svetlosti, i iza paravana percepcije realnosti, želim da podelim sa svim ljudima dobre volje.

Samostalne izložbe

  • Galerija "Prometej", Novi Sad, april 2006.
  • Galerija "Prometej", Novi Sad, april 2009.

Grupne izložbe

Trenutno nema podataka

 Kritike: Luka Salapura

Pejzaž nije retka tema u slikarstvu bez obzira o kom periodu istorije umetnosti da se radi. Svakako da je period impresionističkih istraživanja i eksperimentisanja na relaciji boja – svetlost najpoznatiji i, kao takav, izvršio je i najviše uticaja na savremene autore. Međutim, kasniji moderni i postmoderni postupci donose, pored pomenutih, i neka nova i poprilično drugačija interesovanja autora. Ovde se misli, pre svega, na izlazak u prostor. Potreba da se slikom izađe u prostor rešavana je na razne načine od kojih su neki doveli do toga da slika više nije slika (u klasičnom smislu) već da postane objekat. Samosvojni artefakt poput čardaka „ni na nebu ni na zemlji“.

Dragan Jašćur pripada onoj grupi slikara kojima pejzaž, kao tema ili motiv, jeste osnovno sredstvo da materijalizuju inspirativna stanja kroz sopstveni likovni govor ali, takođe, i onim slikarima koji imaju izraženu potrebu da izađu u prostor. U ovom slučaju radi se o primeni izuzetno bogate uljane paste koja se dograđuje i drugim tehnološkim postupcima.

Primena tog i takvog postupka nije nepoznata. Ekspresionistički postupci vrlo su bliski tome kao i neki drugi oblici likovnih istraživanja. Ono što je bitno, kada se radi o delima Dragana Jašćura, jeste da njegovi likovni postupci i njegova potreba za slikom nije ekskluzivna potreba samo i jedino za slikom. Iako, kao artefakt, jeste konačni cilj, ovde je slika sredstvo. Zato i nije čudno da ćemo u delima skoro celog njegovog dosadašnjeg opusa da pronađemo više izražajnih slojeva: od ekspresivnog do lirskog, od svetovnog do duhovnog, od slikarstva do poezije i obrnuto...

Koliko je ovo tačno najbolje ilustruju dva istraživačka procesa: jedan isti motiv izvodi se dvojako. U pastelu (uz dodatak krede i drugih tehnika u tragovima) i u tehnici ulja na platnu sa već opisanim postupkom bogate paste. I još nešto, a vrlo bitno: autor svojim slikama dodeljuje nazive od kojih dobar deo ni malo nije daleko od poezije. Čak naprotiv. Kada pregledom Jašćurevih slika zadovoljimo primarno čulo (vid - oko) ubrzo postajemo svesni te poezije koja nam otvara novu dimenziju doživljaja autora i njegovog dela. Ta simbioza likovnog i pesničkog iznosi na uvid i jedno čuveno pitanje: da li je poezija slika koja govori i da li je slikarstvo nema poezija? Dragan Jašćur nam predstavlja mogućnost potpunog odgovora.

Luka Salapura
likovni kritičar