PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je u Cachan-u (grad - predgrađe Pariza) u Galeriji l’Orangerie 12. decembra 2016. i trajaće do 28. januara 2017. Izložbu je otvorio gradonačelnik Jean-Yves Le Bouillonec koji je izjavio je da je grad Cachan posebno srećan da primi ovako velikog umetnika i da je siguran da će ova izložba biti zadovoljstvo i za širu publiku koja će umeti da prepozna njenu pravu vrednost.
Mala sala sa projekcijom filma i par malih formata slika
Gradonačelnik je istakao je da se na Ciletovim platnima "oseća" slovenska duša što zajedno sa fascinirajućim bojama i formama privlači pažnju i pleni. Otvaranju su prisustvovali ambasador Srbije kao i ambasador Srbije u Unesku u Parizu. Jedno od platana sa ove izložbe izabrano je da predstavlja Srbiju na međunarodnoj izložbi u Berlinu.
Postavka je urađena tako da obilazak postavljenih platana doživljavamo kao "prijatnu setnju" kroz Ciletov slikarski rad, a zarad prostranstva galerije već na ulazu se možemo sustresti sa svim platnima istovremeno. U maloj sali, koja je pored velike galerije, izloženo je nekoliko slika malih formata. Tu je pušten interesantan film koji prikazuje Cileta dok radi na svojim platnima - umetnik na delu iz perioda 70 - 90 tih godina.
Cile Marinković živi već 25 godina u Francuskoj, ali i na relaciji između Cachan-a i Beograda. Lepo je je videti da je srpski umetnik u francuskoj državi i kulturi prihvaćen i koliko je njegov rad cenjen. Taj način života između dve kulture čine da ima specifičan pogled na ono što naziva "prolaznici". Ideja o ovoj izložbi je zanimljiva i upućuje nas da i sami razmišljamo o sebi kao prolaznicima ali i da razmišljamo o prolaznicima oko nas. Da li je čovek u današnjem vremenu suviše "prolaznik"?
Na izložbi se srećemo sa Ciletovim izborom prolaznika, ljudi koje i mi srećemo dok prolaze, čiji smo i sami deo jer svi smo mi prolaznici. Današnji način življenja u kojem svi jurimo ostavlja nam tragove u sećanju na te kratke susrete sa drugim ljudima iako ni to ne želimo ili o tome ne razmišljamo. Ciletovi prolaznici su vrlo živahnih boja koji privlače pažnju, različito su i prikazani: samo lice... ponekad i nekoliko prolaznika uhvaćenih zajedno ali ne znamo da li komunicraju ili ne...
Yves Kobry kaže da Cile sledi isti stil od 80-ih. Njegova skorašnja platna su više čista, stilizovana i rezultat jedne dobre sinteze. Kobry primećuje da su većinom na platnima prisutna ženska lica ali i da je ponekad pol osobe "nesiguran". Osobe stavlja na distancu, kako bi ih sagledao i takvim prikazao, ponekad su lica modelirana imaginacijom. Cile kreira jedan svet koji je istovremeno njegov lični svet i odsjaj vremena u kojem živimo. Kobry dodaje: "Njegova lica predstavljaju gubitak individualnosti ili identiteta u društvu koje je sve više i više masovno gde se personalnost briše iza pojavnosti".
Yves Kobry, koji poznaje njegove radove, kaže i da ga ponekad upoređujemo sa nemačkim ekspresionizmom zbog njegove oštre kritike društva. Ipak, smatra da kod Cileta ima i drugih važnih i vrednih elemenata koji njegovim platnima daju lepotu ali i prepoznatljivost: duboka čovečnost i velika osetljivost koja se krije pod maskom lakrdije... velika vitalnost gde se entuzijazam i očaj smenjuju, smeh sa suzama...
Na ovoj izložbi primećujemo nešto više mira, neke čudne harmonije... te i neku vrstu poziva da u novoj svetlosti sagledamo lica koja se smenjuju i upućuju na razmišljanje o sopstvenom utisku prolaznika.
Vera Stulic