ZAGREB. Muzej savremene umetnosti Zagreb u saradnji sa Institutom za istraživanje avangarde i Kolekcijom Marinko Sudac predstavlja, od 27. januara do 10. februara 2017, izložbu Rudolfa Sikore (Žilina, 1946) i Júliusa Kollera (Piestany, 1939 — Bratislava, 2007), relevantnih protagonista istočnoevropske neoavangardne scene.
Rudolf Sikora
Radovi ovih umetnika nalaze se u nekim važnijim zbirkama i muzejima kao što su: muzej Tate, u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, u galerijama u Bratislavi, u Generali Fondaciji, u zbirci Kontakt Erste banke te u mnogim drugim evropskim galerijama i privatnim zbirkama. Izložena dela deo su zbirke avangardne i neoavangardne europske umjetnosti 20. veka Kolekcije Marinko Sudac, koja s bogatom dokumentarnom građom deluje i kao platforma za istraživanje umetničkih praksi u obliku Instituta za istraživanje Avangarde.
Zagrebačka publika će po prvi puta imati prilike da vidi stvaralaštvo dvojice umetnika koji su svojim ostvarenjima označili smer (čeho)slovačke umetnosti kasnih 60-ih i ranih 70-ih godina 20. veka.
Nakon 1968, tokom (čeho)slovačke represije svim "eksperimentalnim" (konceptualnim) umetnicima bilo je zabranjeno da izlažu u javnim galerijama u tadašnjoj Čehoslovačkoj te su poneki i izbačeni iz Društva likovnih umetnika zbog "kulturno političkih razloga", dok je svaki pokušaj izlaganja u inostranstvu uglavnom sabotiran od strane državnog aparata. Takva atmosfera prisilila ih je na subverzivne oblike delovanja, organizaciju izložbi i drugih oblika predstavljanja u alternativnim prostorima - izložbe i druženja u atelijerima i stanovima umetnika, akcije i manifestne istupe, pa i organizaciju fiktivne galerije - te upotrebu različitih nekonvencionalnih, eksperimentalnih metoda, kao što su mail art, plakat kao oblik izložbe, land art i site-specific situacije ili situacione drame.
Slična situacija vidljiva je i u drugim zemljama iza Gvozdene zavese uz određene specifičnosti i zavisno o stepenu kontrole od strane režima a time i umetničke slobode, što je rezultiralo sa pojavom brojinih nezavisnih galerija i aktivnosti u nekadašnjoj Jugoslaviji (Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu), kao i u Čehoslovačkoj, Poljskoj ili Mađarskoj.
U turbulentnom razdoblju takozvane čehoslovačke normalizacije, Koller i Sikora bave se kritikom službeno prihvatljive "modernističke slike" i kritikom sistema moći te fundamentalnim problemima postanka čoveka i civilizacija, kosmologijom, ekologijom, ezoterijom i astronomijom.
Uz već poznate Kollerove fotografske i mail-art radove iz ciklusa "UFO-naut", dokumentaciju fiktivne galerije "UFO-Galerije Ganek" na najvišem istoimenom vrhu Visokih Tatra te dokumentacije anti-happeninga i akcija, biće pretstavljena Sikorina amblematska dela koja do sada gotovo da i nisu izlagana ili su izlagana samo sporadično: ciklus "Topografija", dokumentacija landa arta "Out of the City", te nekoliko njihovih zajedničkih "utopijskih" projekata.
Okosnicu izložbe čine dela koja su izlagana u jednistvenom izložbenom prostoru takozvanog "Prvog otvorenog atelijera" održanoj u kući Rudolfa Sikore u Bratislavi, koji je predstavio najvažnije inovativne (čeho)slovačke neoavangardne umetničke prakse 60ih i 70ih godina 20. veka: konceptualne prakse, body art, akcije, land art, object art, instalacije, Fluxus, kinetičku umjetnost. Jednodnevni događaj okupio je 19 umetnika iz tri različite generacije: Milan Adamčiak (1946), Peter Bartoš (1938), Václav Cigler (1929), Róbert Cyprich (1951-1996), Milan Dobeš (1929), Igor Gazdík (1943), Viliam Jakubík (1945), Július Koller (1939-2007), Vladimír Kordoš (1945), Ivan Kříž-Vyrubiš (1941), Otis Laubert (1946), Juraj Meliš (1942), Alex Mlynárčik (1934), Marián Mudroch (1945), Jana Shejbalová-Želibská (1941), Rudolf Sikora (1946), Ivan Štěpán (1937), Dezider Tóth (1947), Miloš Urbásek (1932).