Kreativni proces počinje opservacijom. Po rečima Paula Klea, umetnost nije puka reprodukcija onog što vidimo, već nas tera da ga "stvarno" vidimo. Ono što određuje umetnički način gledanja na svet je istraživački duh, istrajnost, strpljenje koje nas vodi otkrivanju nečeg novog. Primenjući takvu vrstu posmatranja na okolinu sa kojom se svakodnevno susrećemo, nailazimo na čitav novi svet, naizgled skriven, ali uvek prisutan. Dolazimo do srži objekta i počinjemo da razumemo njegove najfinije detalje: strukturu, materijal, teksturu.

Transformišući se kroz različite nivoe, kreira se jedna beskonačna igra otkrivanja nepoznatog. U seriji slika inspirisanih floralnim motivima bavila sam se pojmom "Vreme" kroz posmatranje i izučavanje prirodnih formi u procesu rađanja, života i smrti. Kroz analitički vid posmatranja, koji je uvek bio prisutan u mom radu, mogu na detaljniji način da sagledam promene koje se dešavaju spolja i svoje lične promene u trenutku dok stvaram. Pojedine slike kao što su "Naradžasti Liljan" i "Crveni Ljiljan" nastale su posmatranjem jednog cveta i njegove transformacije u procesu sazrevanja i odumiranja. Kompozicija je građena kao rezultat slobodnog komponovanja i izučavanja jednog cveta koji je menjao svoju formu, u svom prirodnom procesu sazrevanja, koji se odvijao u toku stvaranja slika.

Ono što najviše privlači moju pažnju jesu prirodne strukture i njihove promene tokom vremena. Osim interesovanja za strukturu i formu svoje poslednje slike dovodim do granice sa imaginarnim. To su izmišljeni vrtovi koje gradim inspirisana pojedinačnim floralnim formama, nastali slobodnim komponovanjem jakom linijom koja daje određeni smer kretanja slici. Inspiriše me bliska okolina, sve što me okružuje, iako na prvi pogled vrlo jednostavno, zapravo nudi čitav spektar primamljivih detalja. Polazeći od najsitnijih elemenata, sklapam veće celine, rekonstruišući prirodu viđenu na moj način.

Koristeći fotografiju, kao pomoćni medij, u toku nastanka slika se javlja pojam "međuvremena" a to je vreme kada se prisećam i mislim na motive i mesta gde su fotografije nastale. Pokušavam da rekontruišem osećaj koji sam imala i kreativni proces postaje cikličan, mogu da komuniciram sa onim što je realno u meni i onim što je u "međuvremenu" postalo imaginarno. Međuvreme ili međuprostor onoga što posmatram i onoga što osećam, što je izabrano i što je realizovano. Međuprostor može biti misaon, a može biti prožet emocijama. Taj međuprostor sam istraživala u slikama iz serije "Divljina" nastale 2016. godine, a tom temom se i dalje bavim u serijalu "Pogled iznutra".

Marija Zdravković