Memorija daje značenje i dubinu svim stvarima, sve što se nalazi ispod površine je deo naše memorije koja je u skladu sa prirodom čoveka varljiva i podložna uticajima. Nije potrebno ulaziti u metafizičko ili okultno da bi smo shvatili koliko su uticaji pod kjima se formira čovek i njegova svest brojni i snažni. Marko Kusmuk svestan ove činjenice istražuje upravo ona polja koja su koren celokupnog postanja. Ciklus radova pod nazivom "Initium" se upravo bavi početkom koga se ne sećamo. Suština filozofije, po Sokratu, je da spoznamo sebe, da dođemo do središta sopstvenog bića i da sa sebe skinemo se one slojeve koji su formirani sazrevanjem. Put samospoznaje je kao ljuštenje luka, odvajate sloj po sloj kako bi ste došli do suštine, do srži, višeslojan i složen proces obavezno propraćen suzama. Na svet dolazimo sa suzama i tako smo otpraćeni. Ako svoju bit dostignemo za života, ako zaista spoznamo sebe i koren našeg bića, smrt kojoj srljamo svakim dahom i otkucajem srca prestaje da bude strašna nepoznanica od koje strepimo.

U ovom ciklusu radova Marko istražuje kompleksan motiv, početak života koji je u isto vreme nežan i krvav. Plod, embrion, beba, su pojmovi koji nas ispunjavaju entuzijazmom, nadom, srahovima, a ponekad i zgražavanjem baziranom na suštinskom nepoznavanju onoga odakle smo potekli. Likovnom obradom ovih motiva Marko istražuje utiske i vraća čoveka kroz proces nastanka rastačući organsku formu intenzivnim koloritom jedne super nove. Slažući sloj preko sloja providnih nanosa i energičnim crtežom nastaje jedna čvrsta kompozicija izbalansiranog kolorita. Ovde embrion ima ulogu nebeskog tela u nastanku, on je između bljeska i jasne forme novorođenčeta. Svetlost i tonovi jarkih boja, kojima se akcentuju pojedini segmenti, ostavljaju utiske koji nas podsećaju na organogenezu, stvaranje i početak života poput zvezda u nastanku vešto uslikanih Hablovim teleskopom. Fasciniran anatomijom i njenim elementima Marko razlaže pojam postanja čoveka na suštinu kako je on doživljava, zato je značajan motiv u radovima uho kao simbol balansa, uspravljenog čoveka, organski dokaz naše posebnosti u evolutivnom lancu, ali ujedno i najkompleksnije građen organ vidljiv na telu. Ako se udubimo u ove radove i izgubimo u njihovom koloritu i formama uskoro će nam se javiti u glavi kompozicija Riharda Štrausa "Tako je govorio Zaratustra". Ovaj deo opusa Marka Kusmuka svakako pripada onom sloju umetnosti koja nije tu da zabavi posmatrača već da ga uputi i podseti na suštinu začetka. U popularnoj kulturi najpoznatija pojava je "Odiseja 2001" Stenlija Kjubrika koja svojom naracijom podseća upravo na ovaj Markov misaoni proces.

Figure koje se pojavljuju u svojim segmentima podsećaju na žive lutke. Deformacije koje nastaju upućuju na tok misli koji govori koliko nismo sigurni u "istinu" za kojom traga umetnik. Istražujući svoje doživljaje i strahove od pojma rađanja i nastanka Marko akcentuje svoje radove tretirajući motiv na oprečne načine. U pojedinim segmentima telo bebe je dehumanizovano i podseća na lutku, u nekim delovima je tretirano kao obris ili senka blagom sfumato tehnikom koja razlaže formu gubeći se u svetlosti i boji. Kompletna kompozicija je prožeta i detaljima anatomije, agresivnije obojenim kako bi se prikazala energija nesvesnog i najvažnijeg početka. Tekstura, prisutna u pojedinim delovima slike, naglašava realističnost ove teme te delu daje masu i neophodnu težinu. Uz ove radove izlazimo iz zone komfora analizirajući nepoznanice realnog i opipljivog dela života. Brzina poteza i plošnost postavljeni u kontrastu odražavaju mirnću i uzburkanost novorođenčeta. Kontrast u boji, formi, načinu slikanja i tretiranju svetlog i tamnog odraz su dualizma samog umetnika koji je pocepan između sopstvenih doživljaja pojma nastanka života. Neki potezi vrište poput plača deteta dok drugi odišu spokojem koji ilustruje blagost bića u nastanku i njegov mir. Potez leti po platnu dinamičnim radom četke, u drugom segmentu miruje, a zatim se poigrava precizno predstavljajući značajan detalj poput arhitekte koji gradi na oblacima. Kada bi smo ove radove preveli u muziku oni bi zvučali kao skladna i nenametljiva kompozicija sa snažnom porukom i jasnom vizijom autora.

Ciklus radova "Initium" je korak u nepoznato, neobeležena teritorija našeg nesvesnog. Kada jednom otvorite proces spoznaje teško iz njega izlazite i uvek se vraćate pitanju svih pitanja. Nije dugo prošlo od kad sam pogledao ove radove prvi put u ateljeu, još u procesu nastanka, kada sam pomislio da je ovo put u središte zemlje, u središte humanosti kroz jednu likovnu predstavu čija naracija nas vodi kroz strahove spoznaje sopstvenog začetka. Nasuprot svemu, pred ovim prizorima ne doživljavamo tremu ili nelagodnost, a svojom slikarskom veštinom i duhom Marko Kusmuk nam otvara vrata spoznaje i zainteresovanosti da dokučimo sve njegove motive likovnim doživljajem koji je samo njemu svojstven.

Dušan Zlokolica,
istoričar umetnosti