Izložba Nine Todorović "Mapiranje dekonstrukcije" u Muzeju primenjene umetnosti predstavlja nastavak istraživanja koje je ova umetnica razvijala u okviru projekta "Arhitektura sećanja" i prikazala u nekoliko galerijskih prostora u Srbiji i regionu. Ono što je karakteristično za celokupni rad Nine Todorović je evolutivni kontinuitet koji generiše spone između ranijih radova i odvodi nas u nove istraživačke linije razvoja ove umetnice. Početak kreiranja projekta Arhitektura sećanja poklopio se sa početkom tranzicionog perioda u Srbiji dvehiljaditih godina. Menjanje strukture i izgleda grada, u najvećoj meri gradskog jezgra Beograda, nadogradnja postojećih objekata i stihijska, neplanska izgradnja novih stambenih zgrada predstavljali su kontekst u kome se Nina Todorović tada kretala, kontekst koji nije nestao već i dalje čini polazište njenih umetničkih radova.

Na izložbi "Mapiranje dekonstrukcije" umetnica beleži tragove srušenih, nestalih kuća, ne samo u Beogradu već i drugim gradovima u Srbiji, putem digitalne fotografije kao polaznog medija.

Svaka izložba Nine Todorović aktivno uključuje izlagački prostor tako da se radovi percipiraju ne samo kao izložbeni eksponati nego pre svega kao konceptualne celine sa karakteristikama umetničkih instalacija. Tako je i u Muzeju primenjene umetnosti svaki od prostornih segmenata osmišljen kao ambijenatni događaj gde se i prozori koriste kao aktivno izlagačko mesto, u dijalogu sa izloženim fotografskim radovima.

Umetnica veoma promišljeno trasira kretanje posetioca kroz izložbu. Prvo nas upoznaje sa digitalnim printovima fasada velikog formata koji su aplicirani direktno na zidove u sobi sa paravanima i transparentnim folijama na prozorima sa motivima mapa. Zatim ulazimo u prostoriju sa originalnim fotografijama okruženim printovima modifikovanim glič generatorom, štampanim na aluminijumu, koji nas preko pasaža sa radovima izvedenim u kombinovanoj tehnici, pod nazivom Nefelomanzia izvedenim manuelnim intervencijama akrilikom, kao i kolažima nazvanim Arhitektura sećanja (Dekonstrukcija), dovode do sledećeg segmenta od nekoliko prostornih instalacija.

To su: instalacija sa pleksiglasima pod nazivom "Prepoznavanje obrazaca (Dekonstrukcija)" kroz koju se krećemo, i gde se sa svake tačke otvara nova haotična situacija. U instalaciji "Life’s a Glitch (Deconstruction)" dominira imaginaran, hologramskim putem stvoren trodimenzionalni prostor, nalik na utvaru od fotografija otisaka srušenih kuća, modifikovanih glič programom. Glič je kvar ili kratkotrajna, prolazna greška u sistemu, koja se obično sama popravlja i zato ju je teško uočiti i otkloniti. Inspirisani funkcijom, mestom i simboličkim značenjem ovog fenomena mnogi umetnici su kreirali radove koji inkorporiraju glič na različite načine, instalaciju "Dekodiranje izmenjenog sećanja" čini dugačak niz binarnih kodova, odštampanih na trakama dugim nekoliko desetina metara koje vise sa tavanice.

Suština rada Nine Todorović ostaje vezana za fenomen sećanja i istraživanja koja su prezentovana na sasvim novi način. Transdisciplinarnim pristupom u načinu dokumentovanja, Nina sagledava prošlost, sadašnjost i budućnost, gde i pojedinac i kolektiv nisu marginalizovani, već imaju aktivnu društvenu ulogu.