Studija za tri garcije, 1517-18. Foto: © The Royal Collection Trust, HM Queen Elizabeth II

Na izložbi je predstavljeno 120 radova velikog majstora renesanse, Rafaela (1483-1520), iz međunarodnih zbirki. Pedeset crteža je iz Ešmoulovog muzeja - najveće i najvažnije kolekcije Rafaelovih crteža na svetu - a svoja dela pozajmili su i Britanski muzej, britanska Kraljevska kolekcija, Ufici iz Firence i bečka Albertina, gde će izložba biti prikazana na jesen 2017.

"Još od 1983. i izložbe u Britanskom muzeju nismo imali ovako izuzetno javno okupljanje Rafaleovih crteža" rekao je dr Alegzander "Za" Sterdžis, direkor Ešmoulovog muzeja. "Darežljivost i podrška drugih institucija omogućili su nam da ljudima pružimo priliku koja se dešava jednom u životu: da iskuse vizuelnu i emotivnu snagu Rafaelove ruke i da razumeju njegovu genijalnost" dodao je Sterdžis.

Budući da su crteži veoma osetljivi na svetlost i temperaturu, posle 500 godina od nastanka, retko se izlažu čak i u matičnim kolekcijama.

Sto dvadeset eksponata pokriva čitavu Rafaelovu briljantnu ali kratku karijeru, od prvih šegrtskoh dana u Umbriji, preko radikalno kreativnih godina u Firenci do perioda u Rimu kada je bio na vrhuncu moći. Crteži pokazuju kako je ovaj umetnik tokom čitave karijere aktivno tragao za novim mogućnostima izraza, daleko suptilnijim i pustolovnijim nego što su bili na konačnim slikama.

Čak i na vrhunscu karijere i slave u Rimu, kada je bio glavni umetnik u službi pape, Rafael je koristio crtež kao način izražavanja i istraživanja a često je završene crteže poklanjao važnim figurama poput vojvode Alfonsa D'Este ili kolege Albrehta Direra.

"Budući da je vredno radio i napravio mnogo dela koja su, naizgled, tako nonšalantno a savršeno izrađena, stiče se pogrešan utisak da su njegovi crteži pragmatični, obični pripremni radovi za slike. Mi, međutim, pozivamo posetioce da još jednom pogledaju izbliza i vide radost i strast koje je Rafael u njih unosio" rekla je Anđelamarija Aćeto, jedna od organizatorki izložbe. "Naravno da ne negiramo vezu između njegovih crteža i slika, ali to nisu samo radne skice, to su umetnička dela svoje vrste" dodala je Aćetova.

Na izložbi je i studija glava i ruku dvojice apostola, za koju se veruje da su nastali samo nekoliko nedelja ili čak par dana pre Rafaelove smrti 6. aprila 1520, a koja je nazvana najlepšim crtežom na svetu. Mnogi ga smatraju lepšim i od završene slike u Vatikanu, "Preobraženja", koju su dovršili umetnikovi učenici nakon Rafaelove smrti.

Rafael je još kao tinejdžer nazivan maestrom, a preminuo je već u 38. godini, 1520, sagoreo od posla ili - na čemu je insistirao ogovaranju sklon Đorđo Vazari, istoričar umetnosti 16. veka - iznuren od previše seksa. Vazari je takođe rekao da je Raafel bio veliki genije, poput Mikelanđela, ali finiji: "Kod njega su umetnost i karakter išli ruku pod ruku".

Izvor: Blic