MP_art café galerija, Novi Sad. Mart - april 2007.Tokom jednogodišnjeg perioda česte razdvojenosti uzrokovane potrebom da se fizički opstane i preživi u surovom vremenu tranzicije, beležili smo mentalne slike usamljenosti, pokušavajući na taj način da prevaziđemo unutrašnji osećaj gubitka, svesni neponovljivosti trenutka i vremena koje prolazi.
Osnova rada A waltz for the missing one govori o stanju usamljenosti koje neminovno osetimo u određenim periodima života. Kada počnemo da ga vidimo i prepoznajemo u stvarima, prirodi, zvucima, ljudima i svakodnevnim situacijama normalno je da se zapitamo da li je to refleksija naše unutrašnje usamljenosti ili se spoljašnji svet reflektuje na naše bivstvovanje, na taj način nas menjajući, ponekad do neprepoznatljivosti.
Tokom jednogodišnjeg perioda česte razdvojenosti uzrokovane potrebom da se fizički opstane i preživi u surovom vremenu tranzicije, beležili smo mentalne slike usamljenosti, pokušavajući na taj način da prevaziđemo unutrašnji osećaj gubitka, svesni neponovljivosti trenutka i vremena koje prolazi.
Projekat je realizovan kroz dve serije printova (muški-spoljašnje, distancirano i ženski-unutrašnje, intimno) i instalaciju (print+video).
Projekat je realizovan kroz dve serije printova (muški-spoljašnje, distancirano i ženski-unutrašnje, intimno) i instalaciju (print+video).
Grupa BAZA postoji od 1996. Tokom desetogodišnjeg postojanja prošla je kroz više faza u svom radu; na samom početku imala je 4 člana (Branka Miličić, Vladimir Barbul, Vera Midić, Doroteja Stanković) i bila prevashodno okrenuta performansu i videu. Od 2000-te godine kao Grupa BAZA deluju dva umetnika - Branka Miličić i Vladimir Barbul koji svoju pažnju okreću više ka videu, kompjuterskoj animaciji i fotografiji. BAZA je svoje performanse izvodila u galerijama, kulturnim centrima i na javnim prostorima u zemlji i inostranstvu, učestvovala na više međunarodnih festivala posvećenih performansu, videu i novim medijima, a njihovi radovi deo su video kolekcija koje su prikazivane širom Evrope.