PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima koje se jasnije predočava kada smo u prilici da njihova dela posmatramo zajedno. Izložba traje od 2. juna do 29. oktobra 2017.
La Rue, de Balthus, 1933. / The Museum of Modern Art, New York/Scala, Florence/ADAGP, Paris, 2017.
Ova tri umetnika su bila u međusobnom kontaktu, druzili su se. Sreli su se(1933) pri posećivanju grupe nadrealista... Balthus i Giacometti učestvovali su na zajedničkoj izložbi "Minotaure" u Palais de beaux-Arts u Briselu (1934). Nakon što je Giacometti isključen iz grupe nadrealista približio se Balthusu i Derainu (1935) i od tada počinje njihova uintenzivna umetnička ali i životna bliskost. Sreću druge poznate ličnosti sa kojima se druže i razmenjuju mišljenja, među njima su Andre Breton, Louis Aragon, Jean Cocteau, Alber Camus, Jean Paul Sartr, Samuel Becket i drugi. Od 1937-e Derain često radi u Balthusovom ateljeu. Predpostavlja se da je Balthus pomogao Derainu u kreaciji dekora i kostima za ruski balet po narudzbi Đagiljeva (1936). Početkom II svetskog rata Balthus je mobilisan i poverava svoju majku i suprugu na čuvanje Derainu. Derainu će Giacometti napisati počasni tekst "Iza ogledala" (1957).
Osnov njihovog prijateljstva jeste estetska povezanost, razumevanje i podržavanje u zahtevima koje umetnik postavlja sebi da bi se izrazio, bliski pogledi na stvarnost koju doživljavaju kroz dominaciju osećajnosti i prisustva efekata kojima je nedokučiva stvarnost istražena, sva trojica velom magičnog, nejasnog i naizgled nestvarnog osvetljavaju realnost i ruše površan pogled na nju. Dele zajedničku pasiju prema umetnosti drevnih civilizacija a u svom istraživačkom radu vraćaju se i proučavanju starih majstora slikarstva.
Nešto zajedničko u njihovim predstavama o umetnosti ih je povezivalo toliko da su organizatori izložbe osetili potrebu da "progovore" o njihovom umetničkom prijateljstvu. Izloženo je 350 radova (platna, skulpture, fotografije, radovi na papiru) koje su ovi umetnici radili od 30-ih do 60-ih godina XX veka. Radovi dolaze iz muzeja širom sveta (Metropolitain Muzeum, Hirshhorn museum, MoMA, Minneapolis Institute, Orsay, Centre Pompidou, Louisiana museum of modern art, Petit Palais a Geneve, Tate...) i najpoznatijih privatnih kolekcija.
Eksponati su izloženi tematski u osam izložbenih prostorija:
* prvo je predočen njihov "Kulturni pogled" sa delima koja ukazuju na njihovo okretanje ka stvaralaštvu prošlosti i pogledima prema figurativnom slikarstvu – svako ima svoju specifičnost izraza iako su im pogledi bliski; izložene su Giacomettijeve skulpture "Žena koja hoda" i "Žena-kašika", Derainova "Kupačica" (1908), Balthusova kopija freske Piera della Franceska "Misteriozna kompozicija"...
* "Tihi život" prikazuje njihovo istaživanje pejzaža, stvari i figura - skoncentrisani su na realno, ističu fizičku prisutnost koja je obavijena magičnim ili koja u sebi nosi težinu magijskog. Tu su i radovi kojima iskazuju svoj odnos prema neoklasicizmu slikama iz mrtvačnica i portretima. Tu je Balthusova "Mrtva priroda sa jednom smokvom" (1940), Derainove slike "Mrtva priroda sa narandžama" (1931), "Mrtva priroda sa kruškama"...
* "Model" je prikaz portreta njihovih prijatelja, pokrovitelja i modela. Tu je Balthusova "Devojčica u beloj košulji", "Soba"...
* "Igrač-strpljenje" je prikaz dela kojima nas uvode u svet detinjstva, kockanja, zabave i okrutnosti; prikazuju njihove radove iz domena pozorišta, kostime, dekoraciju, kretanje ka spektaklu... Ovde je izloženo Balthusovo platno "Igrači karata" (1968-73), Derainov "Arleguin i Pierot" (1924), Giacomettijeve skulpture u kojima je prisutna tradicionalna afrička igra ali sa akcentom na surovost, kao da se Giacometti bori između života i smrti...
* "Pauza" - izloženi su radovi vezani za pozorišnu dekoraciju...
* "San-vizija nepoznatog" - tema koja je intenzivno okuplrala Giacomettia je san i snene vizije, a Derain i Balthus se vraćaju slikama žena koje spavaju ili sanjaju - tema klasična ali sada viđena njihovim očima. Tu je Derainova "Naga žena koja leži na zelenom kanabeu" (1933-39), Balthusov "San" (1956-57), "Usnula devojčica", "Lepi dani", Giacomettijeva skulptura "Žena koja spava" (1929)...
* "Prepreke u ateljeu" - Giacomettijev "Pogled na atelje" (1936-39) prepun je sitnica, spravica, Balthusova slika stola koji stoji u uglu prostorije sa otvorenim prozorom i pogledom na dvoriste, "Ulica" (1933), "Prozor, dvorište Rohanova" (1951), Derainovo predstavljanje "Umetnika i njegove porodice" (1939) čine da atelje na neki način iščezava i ne može biti zaklon od života... umetnik i život su stopljeni, a ova tri umetnika nikad nisu bežali od njega.
* "Tamne kandže" - izložene su skulpture i slike kojima se intenzivno predočava Giacomettijev, Derainov i Balthusov odnos prema realnosti. Ovde je izložena Giacomeettijeva skulptura "Nevidljivi objekat" iz 1934-e kojom se ukazuje na prazninu, ali i na nemogućnost da se kontroliše realno, nemoć nad realnšću; Derainove slike su predočenje tamne strane istorije, oseća se mučnina i destrukcija; slična su i Balthusova platna, ali kod njega ipak postoji zrak svetlosti, znak da svetlost može pobediti...
Izlozbu zatvara slika Balthusa: "Slikar i njegov model".
Ova izložba je značajna i stoga što je omogućila da se nakon dužeg vremena vide navažniji Derainovi radovi (zadnja retrospektivna izložba odžana je 1994-e), kao i Balthusova dela koja su retrospektivno predstavljena zadnji put 1983. u pariskim muzejima. Ovo je i prilika da se Giacomettijev rad vidi u drugačijem svetlu.
Mnogi bi rekli da ova tri umetnika treba posmatrati izdvojeno, bez obzira na njihovo skladno životno prijateljstvo. Međutim, nakon ove izložbe, koja potencira njihov zajednički estetski pogled, shvatamo da je zajednička nit u njihovoj različitosti dovoljno vidna i jaka da možemo govoriti o skladnom estetskom tj. umetničkom prijateljstvu. Izloženi zajedno, ostavljaju dubok, jak, kontroverzan, magijski, čulan utisak na posmatrača. Menjaju nam sliku stvarnosti svojim nabojem iskazanim kroz slike, skulpture i skice.
Prikaz izlozbe: Slavica Štulić
Prevod izlozbenog materijala: Vera Štulić