PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu predstavlja retrospektivnu izložbu Dejvida Hoknija (David Hockney). Izložba je organizovana u saradnji sa Tate Britain muzejem iz Londona i Metrpolitain museum of art iz Njujorka. Pre Pariza ova izložba je predstavljena u muzeju Tate Britain u Londonu od februara do maja 2017, a nakon Pariza se seli u Metropolitain Muzeum of art u Njujorku.
"A Bigger Splash" (1967), Tate Collection, London (Wikipedia)
U velikom izložbenom prostoru otvorena je izložba, kako ga nazivaju "ikone" slikarstva koji stvara u dvadesetom i dvadeset i prvom veku uvek sa istom svežinom, donoseći novo, idući u korak sa vremenom. Dejvid Hokni, engleski slikar rođen 1937 u Bradfordu, ove godine slavi svoj 80-ti rođendan, ali ne prestaje da stvara i iznenađuje, i izložba u Centru Pompidu slavi njegov osamdeseti rođendan. Ova izložba je značajna ne samo po broju izloženih radova već i po raznovrsnosti izloženih radova. Predstavljajući hronologiju njegovog stvaranja na izvestan način se ukazuje i na razvoj novih tehnologija i njihovog uticaja na slikarstvo, na umetničko izražavanje.
Izloženo je više od 160 platana, fotografije, gravure, instalacije, videa, crteža, uključujući i najslavnija platna ovog umetnika: bazeni, dupli portret i monumentalni pejzaži. Obuhvaćeno je 60 godina njegovog stvaralaštva, počev od njegovih školskih radova u malom gradiću Bradford, zatim njegove monumentalne kompozicije "Joiners" koje realizuje u svom ateljeu u Yorkshiru...
Navikli smo da ga vezujemo za njegove poznate radove u stilu "pop" ali i u slavnom "bazen slikanju". Andy Worhol, koga sreće u Njujorku 1963. i koji ga posećuje u Los Anđelesu, sugeriše mu da napravi seriju platana bazena.
Slike bazena su izložene i zaista zadivljuju osmišljenošću, tehnikom, svetlošću, prostorom i senkama kao i temama. Hokni smatra da je prava tema njegovih slika bazena providnost. Ali na slici "Portret umetnika" (bazen sa dve figure) iz 1972-e već vidimo i dvoznačnost. Jedna osoba gleda drugu u bazenu, ali možda takođe posmatra svoju sopstvenu sliku, senku.
Prvi Hoknijevi radovi realizovani su pre nego što je imao 20 godina. I već od tada ima veliko interesovanje za posmatranje prirode, čoveka i društva, interesuje se za vitruelnu dimenziju, voli da eksperimentiše što će se videti tokom celog njegovog stvaralaštva. Ne voli umetničke dogme i ne želi da umetnost ostane u zastarelim formama. Sreće grupu umetnika aktivista "Kitchen Sink" što će ga navesti na ideju da slikarstvo - slika mogu bitnu ulogu da odigraju u društvu. Ta ideja ga neće napustiti u toku njegovog daljeg stvaralaštva.
Počinje da biva poznat 60-tih u Londonu sa serijom slika "Love painting". Uveo je seksualnu i narativnu dimenziju u apstraktno slikarstvo.
Voli i da presdstavi ono što ga okružuje, te su tako prisutni brojni portreti, porodične scene... "Neustručava se da pozajmi stilističke elemente slikara koje ceni kao što su Dubuffet, Bacon, Picasso, Balthus, Hopper."
Hoknijevi portreti su autentični i već na prvi pogled upečatljivi, karakteriše ih duboka izražajnost ličnosti.
U galeriji portreta srećemo i nama poznate ličnosti koji podsećaju na savršeno uhvaćenu fotografiju, ali ovde uglavnom u obliku crteža.
Period koji nam najviše zaustavlja pažnju je svakako slikarstvo iz perioda kad boravi u Los Anđelesu. 1964-e odlazi na prvo putovanje u Los Anđeles. Čita "Grad noći", roman John Rechy-a čije ga pisanje duboko dodiruje. Otvara novu stranu u svom radu. Kalifornija nudi Hokniju svetlost i hedonistički način života. Bazeni i kuće kolekcionara u modernom stilu su teme njegovih brojnih platana. Radi akrilik i valjak umesto četkice, prisvaja stil svojstven neko vreme pop-artu. "Međutim, njegov rad se bolje razume kao reakcija na jedan drugi pravac u modi: formalizam". Ova serija platana je upečatljiva. Napomenućemo nekoliko interesantnih radova iz ovog perioda koji su predstavljeni zajedno.
"Henry Geldzahler and Cristopher Scott" (1969), "Mr and Mrs Clark and Tercy"(1971), "My parents" (1977) kao i "Man taking a shower in Beverly Hills" (1964), "Two men in a shower"( 1963) i njegovo legendarno platno "A bigger splash" (1967).
Možemo provesti puno vremena zagledani u platno koje je potpuno realistično ali sa licima kojima ne uspevamo da nađemo izraz. Čovek je zatvorena kutija u kojoj ponekad tražimo puno toga, a u njoj ponekad nema gotovo ništa osim par nevažnih banalnih ispraznosti - to je jedno od viđenja koje se nameće. Čovek je možda toliko sam da ništa više ne izbija na njegovom licu koje je kao maska. Čovek je nekad toliko otuđen od drugih da je i sam sebi stran. Puno je pitanja u ovoj sali.
Sve teme koje obrađuje su specifične i obrađuje ih na njemu svojstven način.
Istraživanje Yorksir-a, predivne prirode na ogromnim platnima je ujedno i istraživanje novih načina i perspektiva predstavljanja pejzaža.
Početkom 1970-ih, nalazi se u nekoj vrsti ponovnog traženja, treba da prebrodi "opsesiju naturalizma" i da pronađe neki novi izraz.
Na početku odbija fotografiju kao umetnički izraz i kaže kako nas "ona odvodi da gledamo svet na isti način, vrlo dosadan". Ali, vremenom shvata da se i fotografija može kreirati i upotrebljavati na različite načine. Tako kreira kompozicije fotografske koje umnožavaju poglede umesto da nametnu jedan, i to naročito u radovima "Joiners".
Hokni pravi i eksperimentalne filmove bazirane na umnožavanju iskustava pogleda, vizije.
Počinje da prihvata novu tehnoliogiju i kreira slike za fax, mašinu za kopiranje, i zatim i za iPhone.
Poseta bolesnog prijatelja u Yorksiru 1997–e ga vraća ka slikanju pejzaža. Otkriva lepotu pejzaža svog detinjsva. Pravi studiju engleskih pejzaža uvodeći vremensku dimenziju u predstavljanje prostora.
Jedna od najpoznatijih njegovih slika pejzaža je "Bigger trees near Water", najveće platno na svetu, sastavljeno od 50 panoa, koje slika za 3 nedelje, prisutno je na ovoj izlozbi. Zatim slika "Bašte i kuće", poznata slika "Garden" iz 2015-e. Tu je i poznato platno "A bigger grand Canyon" (1998).
Hoknija karakteriše prilagodljivost, on sa lakoćom prelazi sa jedog načina kreiranja na drugi istražujući sve teme slikarstva: pejzaž, portret, mrtva priroda...
Na izložbi je i vrlo upečatljiv video sa putem kroz šumu i automobilom koji dolazi ili odlazi, četiri filma, tu su sva godišnja doba, sa istim filmom - putem, pejzažem, automobilom.
Imamo utisak da je na njegovoj izložbi prisutno puno umetnika jer je toliko različitih tema, načina prikazivanja, različitih tehnika, širine i sveobuhvatnosti razmišljanja. Ali sve je to Hokni! Uspeva da obuhvati kompleksnost razmišljanja pogleda na umetnost i svet, vremena koje donosi i nove tehnike, možda i novog čoveka, možda ne, možda je to samo iluzija. Večito je u svojim "promenama", traži ono što ne uspeva da nađe, čini mu se da pomera granicu nepoznatog ali neotkriveno ostaje uvek beskrajno.
Hokni je zaista oduševljen postavkom i organizacijom ove izložbe njemu posvećene u Centru Pompidu i odlučio je da pokloni Centru Pompidu svoju veliku sliku "Arrival of spring east yorshire" iz 2011, kompoziciju od 30 platana u vrednosti od 25 miliona evra.
Vera Štulić