BEOGRAD. Grafički kolektiv predstavlja od 13. do 25. novembra 2017. grafike Albina Brunovskog (1935-1997), slikara, grafičara i ilustratora osobene umetničke individualnosti. Završio je osnovne i postdiplomske studije na Akademiji lepih umetnosti u Bratislavi, gde je bio šef odseka za knjižnu ilustraciju i redovni profesor. Od 1962. do 1997. laureat je desetina referentnih nagrada i priznanja.
Albin Brunovski, rodom iz Čeho/Slovačke, pripada najznačajnijem krugu umetnika 20. veka prvenstveno kao majstor male grafičke forme. Na geografskoj mapi sveta gustom mrežom su povezani gradovi u kojima je izlagao, što predstavlja desetine samostalnih izložbi i stotine značajnih međunarodnih bijenala (Ljubljana, Krakov, Frehen, Varna...) na kojima je i nagrađivan. U dodiru sa grafikama Brunovskog dodatno je potencirana dubina iz koje kao eho dopiru zaboravljeni glasovi iz prošlosti.
U njegovu stvaralačku imaginaciju utkani su elementi nadrealnog i fantastičnog, ali i naklonost ka starim majstorima i umetnosti 15. i 16. veka. Brunovski je prepoznatljiv pre svega kao majstor male grafičke forme. Autor je i brojnih exlibrisa u kojima pronalazi svoju izražajnu formu i na vešt i ingeniozan način konceptualizuje i vizualizuje prisutnost ličnosti naručioca exlibrisa, istovremeno stvarajući samostalnu umetničko-grafičku formu. Deo ove bogate ikonografije moguće je u prvom sloju tumačiti i prepoznati kao snove, apokaliptične vizije bahanalija, izmaštane gradove, mora i brodove, lađe pretovarene čudacima, čoveka i ženu - glavne aktere ove izmišljene sreće, vavilonskih i ostalih kula. Njegov prepoznatljiv ikonografski repertoar karakteriše minucioznost u detaljima i perfekcija grafičke veštine; poput renesansnih majstora gravera u radu na bakarnoj matrici koristio je i lupu.
Brunovski je u Beogradu četiri puta samostalno izlagao. Povod nove beogradske izložbe jeste svojevrstan omaž stvaralaštvu ovog umetnika, prilika da se publika sretne sa grafikama ovog fantaste, a navršava se i 20 godina od njegove smrti. Izložene grafike su iz privatnih kolekcija.
"To što su u našoj kompjuterskoj civilizaciji stvarali veliki majstori poput Albina Brunovskog, hrani i čuva uverenje da u umetnosti stvari nikad nisu konačne i da svako vreme ima svoje čudake i svoja čuda. Bez obzira na savršena tehnička dostignuća na svim poljima ljudskog delanja, i uprkos njima, osećamo da i jedan ovakav fanatičan rad ima smisla. Njegovi zemljaci zvali su ga majstor Brunovski a beogradski prijatelji, među kojima je stekao veliko poštovanje i popularnost, cenili su ga kao zanetog pesnika zagledanog u prošlost i istoriju." (iz teksta Ljiljane Ćinkul)