Fontovi inspirisani kaligrafijom deo su doktorskog rada na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa profesorke Olivere Stojadinović. Svi elementi pisma, uključujući i brojeve, znakove interpunkcije, ukrase, inicijale, poseduju naglašen personalni umetnički izraz, a posebnu pažnju autorka posvećuje kreiranju pokretnih tipografskih slika putem animacije.

Oblikovano u ćiriličnoj i latiničnoj formi i razvijeno u više težina, pismo sadrži ukrasne elemente nastale dodavanjem stilskih alternativnih oblika i ligatura čime je postignuta autentičnost kaligrafskog pisanja. Majuskulno pismo izvedeno je sa svedenijim ukrasnim elementima, dok kod minuskulnog pisma dekorativni izlazni potezi promenljivog oblika i dužine stvaraju različite ritmove i efekat rukopisne bravure.

Pisanje je proces koji se usavršava godinama, pri čemu pokreti ruke slede mentalna uputstva. Pored beleženja misli u obliku čitljivog teksta, kaligrafsko pisanje uključuje još i likovne komponente: potezi treba da budu ujednačeni i pod istim nagibom, slova pravilno razmaknuta, redovi ravni. Ali, to nije sve. Nema kaligrafije bez 'ponekog veselog ukrasa' (qualche gagliardo trato), kao što je napisao renesansni majstor Taljente. Drugačije je slovo kada se nađe na početku reči, a drugačije kada je na kraju, dok detalji zavise od konteksta. Inicijal treba da bude svečanije opremljen nego obično veliko slovo koje se nalazi u tekstu.

Organizacija kaligrafske kompozicije podjednako je važna koliko i izgled pojedinih slova. Neki kaligrafi planiraju kompoziciju i ispisuju je nekoliko puta dok ne budu zadovoljni rasporedom elemenata i kvalitetom ispisa, a neki postižu željeni izgled već u prvom pokušaju. Kaligrafsko pisanje izvodi se brzo i energično, jer oklevanje kvari pravilnost poteza. Ruka, u sinhronizaciji sa okom, materijalizuje misao u umetničkoj formi.

prof. Olivere Stojadinović
(iz teksta kataloga)