MP_art café galerija, Novi Sad. April - maj 2007.Zagovara kontroverzni metod korišćenja mogućnosti "paradoksalnih obrta" zasnovanih na afirmaciji semantičkih nužnosti, uvek plastičke artikulacije "segmenata" celine realizovane instalacije koju određuje kao inscenaciju "izmešanih osećanja zastrašenosti i vizuelne fascinantnosti neprirodnim pojavama pod svodom iznad nas.
Projetkom radikalnog preuređenja konkretnog ambijenta izložbenog prostora Muzeja savremene likovne umetnosti 2002. godine u Novom Sadu (a sada u ambijentu MP ART_kafé galerije), Ljubomir Vučinić nastavlja praksu započetu 1995. godine aktivnog "nastupa", kreativnog "osvajanja" i osobenog usvajanja izabrane "teritorije". Napušta "stabilnu konvenciju" slike, grafike i crteža, opredeljenjem za neizvesnost neposredne akcije koja se ogleda u realizaciji naglešeno pikturalnih instalacija ("inscenacija").
Reč je o kontinuiranom radu na svojevrsnoj artikulaciji nekonvencionalnih plastičkih iskaza (monumentalne, prostorne celine "uklopljenih" oblika) koji su rezultat kreativne usredsređenosti na precizno određeni problemski krug, uvek aktuelnih programskih izazova. Pristup zadatom (pre, svesno izabranom) problemu subjektivnog istraživanja složenih odnosa u "mikro-makro" svetu, može se pratiti u radovima izlaganim na grupnim i samostalnim izložbama odnosno, u neposrednim akcijama ("Papr-forma", 1995; "Mikroreljefi", 1996; "Aplikati", 1997; "Dirty Drawings" i "Letila mraka", 1999).
Osobenost Vučinićevog "postupanja u postupku" koje se pre naslućuje nego što predstavlja konkretno stanje postojećeg, ogleda se u svojevrsnom "usredištavanju", traženju imaginarne tačke "zastoja" koja istovremeno predstavlja otvaranje drugačijih (nepredvidljivih) mogućnosti samog procesa i odgonetanje značenja celine izgradjenog kompleksa uslovnog t a u t o l o š k o g k r u g a (izmena u istom). Slikar je istodobno svestan važnosti radikalnog neutralisanja zahteva zbilje vremena i konvencije temporalnog (relativnost konkretnih dogadjanja, nepouzdanost tačaka početka i kraja).
Zagovara kontroverzni metod korišćenja mogućnosti "paradoksalnih obrta" zasnovanih na afirmaciji semantičkih nužnosti, uvek plastičke artikulacije "segmenata" celine realizovane instalacije koju određuje kao inscenaciju "izmešanih osećanja zastrašenosti i vizuelne fascinantnosti neprirodnim pojavama pod svodom iznad nas."
Miloš Arsić
Ljubomir Vučinić je Akademiju umetnosti završio u Novom Sadu, a magistrirao na odseku za grafiku. Samostalno izlaže u referentnim galerijama u zemlji, zastupljen na kolektivnim izložbama savremene vojvođanske likovne scene u inostranstvu. Zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na katedri za crtež.