PARIZ. Kulturni centar Srbije u Parizu predstavlja od 27. marta do 15. maja 2018. skulpture akademika Svetomira Arsića Basare. Pripada krugu stvaralaca koji snagu za opstanak dubinskih slojeva svog stvaralaštva (u kom se, u metafizičkom haosu, dodiruje ono što je u vremenu s onim što je u čoveku) nalaze u rodnom tlu kosovske zemlje, u sebi, precima, u iskonskoj lepoti, drami i tragediji svoga zavičaja i naroda... Na izložbi predstavljeno 12 dela.
Detalj sa otvaranja izložbe
Rođen je u selu Sevce, Kosovo i Metohija, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 15. maj. 1928. Osnovnu školu pohađa u Sevcu, nižu gimnaziju u Uroševcu. U Nišu je 1948. godine upisao Školu za primenjenu umetnost. Godine 1953. je primljen na Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu, gde je diplomirao marta 1958. Na Višoj pedagoškoj školi u Prištini predaje vajanje i metodiku likovnog vaspitanja od 1962. Od 1973. profesor univerziteta, predavao na odseku za vajarstvo na Akademiji umetnosti u Prištini, sve do 1995. kada je penzionisan. Osnivač je Likovne kolonije u Dečanima. Inicira osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije 1958. godine.
Obiman i značajan vajarski opus stoji iza stvaralačke biografije Svetomira Arsića Basare: on je ne samo jedan od najplodnijih već i jedan od najznačajnijih srpskih vajara. Taj opus je začet početkom šeste decenije u kreativnom sudaru njegovog umetničkog bića sa stvarnošću života i stvarnošću umetnosti. Inspiriše se najpre neposrednom okolinom, ljudima, predelima i običajima, nacionalnim nasleđem i istorijom, da bi veoma brzo (i za svoje godine veoma rano) osetio potrebu za istinskom sintezom ličnog iskustva i univerzalnih tema sveta u duhu aktuelnih umetničkih ideja. Otvorena i u osnovi poetska ličnost, Basara se sa nezadrživom žudnjom okrenuo svojim unutrašnjim prostorima koji su sve češće podrhtavali pred slutnjama velikih događaja koji su se u njemu uobličavali u dramatične oblike skulptura.
Sreto Bošnjak
Ovaj novi ciklus radova Svetomira Arsića – Basare nastao je i usled njegove jasne predstave o mestu skulpture u ovom podneblju, u tradiciji koja dopire sve do ortodoksne ikoničnosti. Vizantijske likovne predstave kreću se u relacijama uništavanja i obožavanja idola i kipova, njihovog prihvatanja i slavljenja kao otelotvorene teozofije, i njihovog rušenja kao jeretičkih ostataka paganskih kultova. U ovim ikoničkim i značajnim dihotomijama kreće se recentna Basarina skulptura.
Jovan Despotović
U vrlo retkim slučajevima i kod vrlo retkih i, ne treba izbegavati krupne reči, genijalnih umetnika, ovakve dileme se ne postavljaju: umetničko delo se hrani nacionalnim osećanjem, jača u njegovoj blagodatnoj neiscrpljivosti. Ovde smo u prisustvu jednog takvog umetnika i jednog takvog dela.
Mića Popović
Stvaralaštvo Svetomira Arsića Basare proticalo je u kulturnoj izolovanosti i ljudskoj osami. Zanamo ga sa revijalnih izložbi savremene jugoslovenske umetnosti, a trebalo je da bude zadovoljan sa dve-tri reči koje smo mu usput posvećivali. U večitoj trci sa svetom, opterećeni praroditeljskom inferiornošću, zamerili metropoalama što nas dobro ne vide, ali smo umeli biti ne manje gluvi i slepi prema vrednostima izvana svojih fizičkih domašaja.
Z. Markuš