KRUŠEVAC. Umetnička galerija Narodnog muzeja u Kruševcu predstavlja od 1. do 15. septembra 2018. Maricu Bucek (1983, Kruševac). Diplomirala je grafički dizajn na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Student je prve godine doktorskih studija na istom fakultetu. Izložba obuhvata radove koji predstavljaju izabrane delove knjige "Mapa dvorišta", kao i sam projekat koji je nastao u okviru doktorskih studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
U osnovi radova je fotografija kao duboko lično sećanje koje se mapira kroz pažljivo odabrane detalje u neočekivanoj i posebnoj tipografskoj igri reči. Iako beleži i opisuje jedan i određeni porodični dom, autorka gradi ne samo svet odrastanja, već čitavo okruženje koje prerasta u posvetu, a da istovremeno nadrasta intimnu priču i svojom iskrenošću uvlači posmatrača u jedan drugi svet.
Kada se izdignete iznad plitkih voda svakodnevice i u sebi probudite duh umetnika, onda vam se otvori ogromno polje kojim možete slobodno da trčite. Taj osećaj slobode ujedno vam pruža mogućnost da se suočite sa sobom i proberete po onim stranama i događajima koji su vas učinili tako velikim i lepim i pomogli vam da istrajete na dosadašnjem putu. I onda, uz lagani vetar, koji se na toj poljani poigrava s vama, vraćaju vam se sećanja. Mnogi kažu da nemaju sećanja na detinjstvo, što je jedan od najčudnijih paradoksa čovekovog uma, jer upravo nas ti događaji oblikuju u čoveka s kojim se na toj poljani suočavamo. U svemu tome prednost imaju umetnici, jer kroz rad dobijaju mogućnost oslobađanja tih sećanja.
Projekat Marice Bucek „Mapa mog dvorišta“ jedno je od tih oslobađajućih umetničkih dostignuća. Intimni trenuci bogatog životnog iskustva, objedinjeni u jednoj knjizi, mapirani u okviru jednog dvorišta, u kojem je autorka započinjala svoja najranija kreativna razmišljanja. Tako to dvorište postane višeslojna priča, u koju su utkane generacije svih onih koji su u njemu gradili svoje intimne trenutke, deleći ga na taj način sa autorkom. Iako uporno na početku te knjige ona pokušava da nas geolokacijski smesti u tačno određenu tačku na planeti, jasno nam je da je knjiga prikaz Maričinog univerzuma.
Pažljivo biranim fotografskim detaljima u koje su utkane reči u svojevrsnoj tipografskoj igri, autorka nas uvlači u svoj univerzum. Listajući stranice, kao da čujemo šuštanje lišća i osećamo miris slatkog od dunja. Knjiga tako postaje taktilna, interaktivna i ne pušta nas da se okrenemo i odemo u neki naš drugačiji svet.
Olivera Batajić Sretenović
(iz teksta u katalogu)