Foto: Reflektor

Memorijal Nadežde Petrović predstavlja najznačajniju bijenalnu manifestaciju u regionu u oblasti likovne/vizuelne umetnosti. Osnovan je 1960. godine sa ciljem podsećanja na izuzetno umetničko i patriotsko delo Nadežde Petrović i negovanja duha i tradicije Prve jugoslovenske umetničke izložbe iz 1904. godine čiji je inspirator bila upravo Nadežda. Insistiranjem na visokom kvalitetu i doslednim poštovanjem umetničkih i političkih koncepcija Nadežde Petrović manifestacija je izborila svoje mesto na mapi važnih likovnih i vizuelnih događanja u regionu. Nadeždino uverenje da je umetničko delo izraz slobodne interpretacije duhovnog sadržaja, uticalo je da se na Memorijalu predstavlja nova umetnička praksa, tj. aktuelnosti u okviru savremene likovne scene nastale između dva Memorijala. Kroz selekciju Memorijala prošla su sva najznačajnija imena domaće umetničke scene u poslednjih pola veka.

Projekat tri autora pod nazivom "Limited" predstavlja upad u zatvoren i definisan umetnički sistem kojim se preispituju zakonitosti, ciljevi i delovanje aktuelnih praksi u umetnosti današnjice. Autori koji samim učešćem u selekciji Memorijala Nadežde Petrović iskazuju svoju ambiciju da njihova umetnost bude prepoznata u zadatom društvenom kontekstu kao relevantna, istovremeno postavljaju ključna pitanja koja jednako na globalnom i lokalnom nivou muče većinu onih koji se nalaze u poziciji aplikanta – šta je to što određuje glavne tokove i koliki je realni upliv autorskog u složenom sistemu markiranja i pozicioniranja u institucijama i tržištu savremene umetnosti.

Projekat "Limited" koji potpisuju Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor nije ništa drugo do intervencija u prostoru Memorijala u kojem se postavlja tipski segment međunarodnih sajmova savremene umetnosti s tri štanda nepostojećih galerija - Đurić Contemporary, Milunović Modern i Vidor Project, koje u inscenaciji sajamske postavke prikazuju svoju ponudu reprezentativnih umetnika koje navodno zastupaju. Presek dela i umetnika koji su zastupljeni u svakoj od ’ponuda’ predstavljaju zapravo pogled na ideje, politike i umetničke prakse koje i sami zastupaju u svom radu vršeći transfer od autora ka galeristi/kustosu koji u postavljenim okolnostima predstavlja svoj rad i delo kroz praksu drugog.

Sam nastup trojice autora zamišljen je kao situacionistički performans kojem (telo) autor(a) ne prisustvuje, odnosno izložba radova autora čija dela nisu zastupljena u obliku artefakta već u kontekstu promena putem revolucije svakodnevnog života koja se postiže svesnim stvaranjem željenih situacija. Politike konkursa i kustoskih praksi traumatsko su mesto svih umetnika koji participiraju u sistemu umetnosti. Bazirajući svoj rad na selekciji i izlažući je u formi sajamsko-galerijskog štanda na izložbi bijenalnog tipa, trojica autora anuliraju sopstvenu traumatsku poziciju prebacujući je nazad ka onim delovima sistema koji generišu traumu - institucijama, kustoskim praksama, tržištu - stvarajući efekat ogledala, prostorno-vremensku kapsulu u kojoj se ogledaju afirmacije i apsurdi, vidljivosti i nelagode, prakse i neskladi u svetu savremene umetnosti.

U ovom radu, u kojem se predstavljaju dela 12 umetnika, preispituju se ključne postavke za razmatranje vodećih tokov na savremenoj umetničkoj sceni. Savremena umetnost je pod presijom globalizma postala deo ekonomsko-kulturološke paradigme vremena, blistava arena u kojoj se mikrokosmosi kulturne i ekonomske elite susreću, bez oklevanja prikazujući mehanizme sopstvene moći. To podrazumeva da je čitav aparat potreban da bi se dostigla vidljivost u moru ponuda i propratnih dešavanja i da se defakto vodi nepravedna borba između "jačih" i "slabijih", centra i periferije, za prezentnost u formalno zajedničkom prostoru. Nisu u pitanju umetničke vrednosti samih autora i izloženih dela, već način, kontekst i fokus koji se dodeljuju određenim punktovima.

Projekat Limited ceo institucionalni okvir i ritual okreće naopačke. Preuzimanje uloga selektora/kustosa od strane samih umetnika, koji pri tom nastupaju u formatu galeriste, može da se interpretira i kao preuzimanje ili zauzimanje teritorije, makar i na kratko vreme. U tom "interregnumu" i u ograničenom vremenu važe druga pravila koja su potpuno suprotstavljena važećem institucionalnom, galerijskom i tržišnom sistemu. U tom ’kidnapovanju’ teritorije sa ustanovljenim pravilima ovakva intervencija delovala bi kao "virus" predviđanja i plasiranja trendova, baš kao predviđanje trendova u ekonomiji ili predviđanje kriznih žarišta i oružanih konflikata koje je usko vezano i za svet umetnosti i njegovu ekonomiju i politiku. Jedna krajnje lična perspektiva trojice autora koji bi nezavisno jedan od drugog dali svoje viđenje kroz izbor drugih umetnika bio bi potpuno usklađen čin sa vodećim društvenim trendovima današnjice u kojem vox populi demaskira establišment i ’neposlušno’ glasa, mimo predviđanja iznesenih na osnovu anketa, analiza i istraživanja, te se tako i ovaj projekat u izvesnom smislu može podvesti pod sintagmu POBUNA AUTORA.

Najveća umetnost je umetnost koja govori o aktuelnom društvenom trenutku jezikom tog trenutka. Stoga ovaj projekat namerava da proizvede onu vrstu šoka koju osoba doživi kada se ugleda u ogledalu ili glumac kad se prvi put ugleda na filmskom platnu. U tom smislu, Memorijal bi trebalo da posluži svima kao neka vrsta medijatora - autorima kao pitanje šta je to njihova umetnička praksa, srpskoj umetničkoj sceni šta je to što ona predstavlja i zastupa i kako se to reflektuje na njenu vidljivost izvan lokalnih okvira, a međunarodnoj sceni kako marginalizovane kulture učestvuju u globalnom tržištu i koje uslove postavlja establišment kako bi neko sa autsajderske pozicije ušao u mejnstrim.

Uroš Đurić, Mihael Milunović, Vuk Vidor