NOVI SAD / HOLLABRUNN. U okviru internacionalne umetničke razmene "Cooperation extended – Art links", udruženog projekta Kulturnog centra Novog Sada i Međunarodnog festivala vizeulne umetnosti Dunavski dijalozi, 19. oktobra 2018. je otvorena (sa trajanjem do 18. novembra 2018), u austrijskom gradu Holabrunu, izložba likovnih umetnika iz Novog Sada.
Maja Erdeljanin. Foto: Danijel Babić
Izložba novosadskih umetnika pod nazivom "Kamen – papir – makaze" nastavak je uspešne saradnje sa austrijskim likovnim udruženjima. Podsećanja radi, 2017. godine dvanaest holabrunskih umetnika predstavilo je svoje radove u Galeriji Rajka Mamuzića, a u toku 2014. godine realizovane su četiri izložbe tridesetak umetnika iz Austrije i Srbije, u Medlingu i Badenu, Zrenjaninu i Novom Sadu. Izložba novosadskih umetnika u Galeriji udruženja umetnika GrenzArt iz Holabruna u Austriji traje do 18. novembra 2018.
izložba "Kamen – papir – makaze" predstavlja dvanaest umetnika iz Novog Sada kroz radove na papiru, od papira, uz upotrebu kamena ili makaza: crteži, kolaži, litografija, objekti, video instalacija... Tema se odnosi na korišćeni materijal sa jedne, a sa druge strane poredi život i umetnost sa poznatom igrom, kao i sa manje zabavnim i složenim pojavama poput: pitanja moći, (ne)pravde, donošenja odluka u kriznim situacijama, faktora sreće ili postojanja više sile koja ponekad prevagne nad veštinom i napornim radom, i uopšte čini ravnotežu koju često sami narušavamo. O pomenutim problemima u svojim delima promišljali su sledeći autori: Danijel Babić, Danica Bićanić, Maja Erdeljanin, Goran Despotovski, Jelena Đurić, Goran Jureša, Nebojša Lazić, Lazar Marković, Mileta Poštić, Monika Sigeti, Jelena Sredanović i Georg Vinokic.
Sama igra "Kamen-papir-makaze" se igra u dvoje, postoje tri simbola koje igrači formiraju svojim šakama, pesnica za kamen, ispružena šaka za papir i dva pružena prsta za makaze. Svaki od ta tri elementa jači je od jednog i slabiji od drugog. Faktor sreće ili uspešne psihološke procene protivnika utiče na odabir simbola koje igrači pokazuju. Zbog svoje nasumičnosti često se odabira i kao fer metod donošenja nepristrasnih odluka umesto bacanja novčića ili izvlačenja slamki.
Mešanje tehnika, prelazak iz crteža u grafiku, iz grafike u digitalni print, iz slike u objekat, iz objekta u video instalaciju, iz instalacije u kolaž, a iz njega ponovo u crtež odlikuju skoro sve radove na ovoj izložbi, poput popularne igre čiji naslov nosi i u kojoj ni jedan subjekat, ni jedna tema, ni tehnika nije superiornija nad ostalima, već samo u određenom trenutku posluži kao sredstvo za lakše saopštavanje ideje, kao oruđe kreativnosti.
Izvor: Kulturni centar Novog Sada