Moji radovi imaju za cilj da nam prikažu realnost in toto, sa svojim vidljivim i nevidljivim bićima i kontradiktornostima. Pitam se da li postoji konsenzus oko toga šta je zapravo stvarno, a šta ne, šta je obojeno utiscima, vrednostima, očekivanjima i najrazličitjom smesom emocija. Šta je svet ideja, a šta njegova projekcija? Šta se nalazi iza ili ispred značenja reči i različitih kontstrukcija? Realnost je viđena kao nešto što je kruto, opipljivo, sa jasnim granicama, nasuprot mašti, iluziji i apstrakciji, snovima i igri.

Moj zadatak nije samo da prikažem hiperrealno, nadrealano ili neku integralnu stvarnost, već da ispitam da li se iza krutih površina realnog možda krije niz nevidljivih arhetipova kao i naša lična mitološka i zoomorfna bića. Sumnja u postojanje onostranih svetova nas suočava sa potrebom da izmislimo novi princip realnosti, a to je za mene totalna sinteza unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, prevođenje nebeskog i fantastičnog u ono što se prikazuje kao stvarnost. Hoću da izlomim postulate realnog i svakodnevnog, da poremetim prostorne i vremenske planove, da ukrstim ljude i životinje, fantaziju, činjenice i sadržaj koji se pojavljuje u raznovrsnim medijima.

To je moj kolaž života. U svom radu primenjujem metod nesputane artikulacije nesvesnog, odnosno radim spontano, bez unapred determinisane ideje onoga što želim da dobijem kao krajnji rezultat. Nova dimenzija je tu, samo ako pažljivo i maštovito pogledamo oko sebe. Ona je podjednako zastrašujuća i ušuškano bliska.

Marina Milev