Petar Delijević. Fotografija: Duško Miljanić

Svaki autor je predstavljen u posebnoj prostoriji pa se posetilac može maksimalno posvetiti upoznavanju lika i dela pojedinog autora. Radovi variraju u tematici od ličnih priča, preko eksperimenata u odabranom mediju sve do univerzalnih tema, dok se zastupljene tehnike kreću od prostornih crteža, crteža na papiru i zidu, preko objekata i slika u kombinovanoj tehnici pa sve do ambijentalnih svetlosnih instalacija.

Selektor Bijenala je likovni kritičar iz Novog Sada Sava Stepanov, a na izložbi učestvuje osam autora iz sedam zemalja iz regije: Nela Hasanbegović (BiH), Boris Sekulić (Hrvatska), Jeton Muja (Kosovo), Nikola Radulović (Makedonija), Tina Dobrajc (Slovenija), Nemanja Nikolić (Srbija), Zdravko Delibašić Beli (Crna Gora) i Petar Delijević (Crna Gora). Stručni žiri u sastavu Pavle Goranović (Crna Gora), Mladen Lučić (Hrvatska) i Sava Stepanov (Srbija) dodelio je nagradu hrvatskom umetniku Borisu Sekuliću, dok je nagrada o kojoj su odlučivali umetnici učesnici Bijenala pripala makedonskom umetniku Nikoli Raduloviću.

Istoričar umetnosti Mladen Lučić u tekstu izložbe navodi kako postoji više razloga i potreba za ponovno okupljanje vizuelnih umetnika bivše države, a između ostalog ističe kako smo po uzusu i toposu upućeni jedni na druge, što je uostalom potpuno prirodno, logično i racionalno.

Posebno je pohvalan princip selektora Save Stepanova koji je umetnike za Bijenale birao primarno po kvalitetu izraza što je rezultovalo autorima različitih vokacija čija prezentacija radova potvrđuje raznolikost, svežinu, dubinu, ozbiljnost i savremenost umetničkog jezika. Da nije sve uvek u aktuelnom i "nikad dosada viđenom" potvrđuje i misao Save Stepanova koju s razlogom prenosim u celosti:

"Kao selektor prvog Bijenala mladih Art ex-yu insistirao sam na prezentovanju različitih autorskih shvatanja i stavova jer na aktuelnoj sceni više nema prevladavajućih tendencija. Zbog toga smatram da na izložbi, pogotovo na izložbi mladih umetnika, treba jasno istaknuti pojedinačna opredeljenja, lične poetike i personalizirane umetničke koncepte realizovane u različitim medijskim mogućnostima.

Takođe, moj izbor je usmeren ka autorskim opusima u kojima postoji vidljiv precizni estetski sistem i izrazita etička paradigma. Jer, svet u kojem živimo i u kojem je na sceni sve nemilosrdnija upotreba čoveka, zahteva obnovu i jasnu definiciju osnovnih principa umetnosti – kao obrane od pohlepnog i razbešnelog kapitalizma te pretnji, ugroženosti i permanentne kontrole ljudi usred globalno umrežene tehnologije – a u doba dominacije filozofije profita, ugroženosti, hladnokrvnosti i osećanja nesigurnosti. Umetnik u takvoj situaciji dobija ekskluzivnu mogućnost da vlastiti estetski sistem ponudi kao model za uređenje i razumevanje sveta, uspostavi – makar i utopijski izazov i unese nadu u mogućnost nastavka dijalektičkog ustrojstva sveta u kojem živimo.

Pri izboru umetnika i njihovih dela izbegavao sam radikalno angažovane stavove i bilo kakve političke implikacije. U takvim namerama, pogotovo tokom proteklih godina i decenija, vrlo često je prevladavao izraziti aktivizam u kojem su zanemarivani osnovni principi autentičnog umetničkog izraza i 'iskreno nastojanje da svojim delima umetnost leči dušu konzumentima umetnosti, znajući da ljudska duša večno pati' (Szombathy Balint). Ipak, u ovoj regiji su, tokom poslednjih nekoliko izrazito kriznih godina i decenija brojni umetnici pronalazili mogućnost da vlastiti odnos prema tragičnim sudbinskim zbivanjima sugestivno iskažu, a da pri tome sačuvaju nezavisnost umetnosti i nene autentične strukture. Poštujući takva, u suštini modernistička nastojanja, za ovu izložbu sam izabrao umetnike koji su sposobni svojim vizuelno-oblikovnim ostvarenjima da nas uvere u mogućnost duhovnog prevladavanja osećanja utučenosti i ugroženosti pred agresivnim manifestacijama aktuelnog sveta."

S velikom pohvalom, podrškom i blagonaklonošću treba pozdraviti inicijative koje okupljaju mlade umetnike na profesionalno osmišljenim i realizovanim međunarodnim izložbama u reprezentativnim prostorima sa stručnim organizatorima i kustosima, jer upravo takve manifestacije omogućuju afirmaciju mladih umetnika, ali ujedno i platformu za umrežavanje, razmenu iskustava, sticanje novih poznanstava i otvaranje novih mogućnosti delovanja.

Iz teksta Sonje Švec Španjol objavljenom na PerceiveArt (https://perceiveart.com)