Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Maj 2007.Ova izložba potvrđuje još uvek snažno pulsirajuću snagu vizuelnog identiteta Merilin Monro. Baš kao što se i eksponatima ove postavke pokazuje i dokazuje raznovrsnost medija slike, jer, ovi eksponati poseduju različito vizuelno poreklo od klasičnog crteža, slike i kolaža, preko „neruklotvorenih“ medija fotografije, telefoto slika, videa, kompjuterskih slika i printova sve do najrazličitijih projekcija ponovo je prezentovan lik jedinstvene Merilin Monro.
 Andy Warhol Marilyn, 1964.  Živko Grozdanić Marilyn Monroe & Lee Oswald, 2007. |  Pavle Jovanović Mona Monro, 2007. |
 Marikke Heinz - Hoek Glamour, 1997.  Milan Zulić Kiss, 2006. |  Bert Stern Marilyn Monroe - last sitting, 1962. |
 Dušan Todorović Merilinland, 2007.  Szombathy Balint Smile, 1985. |  Radovan Jokić Hapy birsday Mrs Mayor, 2006. |
1
Tokom dvadesetog veka „Gutenbergova galaksija“ je zamenjena dominacijom slike. Neslućeno moćan sistem vizuelnih informacija je zavladao svetom. Upravo zbog toga još tokom sedamdesetih godina proteklog stoleća Umberto Eko govori o „vremenu slike“; Mječislav Porempski o „ikonosferi“ koja nas odasvud okružuje; a tokom poznih osamdesetih Pol Virilio piše o svojevrsnoj mutaciji slikovne reprezentacije u kojoj javni prostor Polisa odjednom ustupa mesto sveprisutnoj javnoj slici aktuelnog sveta... U tom sistemu fotografija je osnovna jedinica a brojna sredstva i načini njene tehnološke prezentacije, krajem dvadesetog i početkom dvadesetprvog stoleća, dostižu neslućene globalne razmere... Danas se nepokretne i pokretne slike, u deliću sekunde, prenose na najrazličitija i najudaljenija mesta na planeti a njihovi sadržaji postaju „vlasništvo“ čitave civilizacije. U tom sistemu veoma brzo i ubedljivo se stvaraju mitovi i svojevrsne „ikone“ našeg doba.
2
Merilin Monro rođena kao Norma Džin (1926-1962) imala je sve potrebne predispozicije da postane istinska diva. Njen život je nudio puno “materijala” za ispunjenje čuvenog “američkog sna”: devojčica koja nikada nije upoznala svog oca a koju je u šestoj godini života majka dala na izdržavanje, izrasta u rasnu lepoticu koju Dejvid Konovej fotografiše kao radnicu u fabrici aviona i preporučuje je za probna manekenska snimanja. Ubrzo će se Merilin naći u filmskom studiju. Dobija uloge i igra u nekoliko veoma popularnih filmova (Džungla na asfaltu, Nijagara, Muškarci više vole plavuše, Kako se udati za milionera, Sedam godina vernosti, Autobuska stanica, Neki to vole vruće), radi sa uglednim režiserima svog doba (Džon Hjuston, Haurd Hoks, Bil Vajdler). Njena popularnost je izuzetna. No, cena slave je prevelika. Uporedo sa popularnošću, teče njen privatni život ispunjen tihom patnjom: MM je ranjiva, nesretna, usamljena, žrtva je manipulacije svojih moćnih prijatelja i ljubavnika… Krajnji ishod je morbidan. Merilin je pronađena mrtva u svojoj kući u Los Anđelesu, 5. avgusta 1962. godine. Autopsijom je utvrđeno trovanje pilulama za spavanje, a zvanična istraga je konstatovala da je reč o samoubistvu. Imala je samo 36 godina Njeno samoubistvo će, konačno, “objaviti” patnju kraljice i, kako to biva u slučaju svih diva njen udes će doprineti njenoj besmrtnosti, njenoj beskrajnoj popularnosti.
3
Neposredno posle smrti Merilin Monro, avgusta 1962. godine, Endi Vorhol je načinio njen portret. Jednostavni poluanfas koji je snimio Džin Kormen, fotograf na snimanju filma „Nijagara“ (1953), Vorhol je štampa i umnožava na svojim platnima. Prvo nastaje delo „Šest Merilin“ a na potonjim slikama monumentalnih dimenzija lik nasmejane plavuše je ponavljan i po sto puta... Vorhol je promenio smisao portretne slike: Merilin Monro koja je doživljavana kao jedinstvena ličnost u Vorholovim serijskim portretima postaje „masovni proizvod“, poput, takođe Vorholove umnožene konzerve „Campbels soup“. Takva umetnost je, dakako, odslikavala karakter potrošačkog društva i jednog društvenog sistema. No, nije li ovim umnožavanjem portreta Merilin Monro, Vorhol najavio predstojeću univerzalnu ekspanziju slike, njenu megamultipliciranost, simultanost i sveprisutnost... U međuvremenu, Merilin je postala jedna od „ikona“ dvadesetog veka. U svakom slučaju, Vorholovi portreti su najmoćniji podsticaj širenju mita o Merilin Monro.
4
Lik Merilin Monro je ekskulzivna tema aktera pop-artističkog pokreta. Piter Blejk, jedan od ključnih engleskih pop-artista, “unosi” lik Merlin Monro u svoju sliku-instalaciju Zid ljubavi iz 1961godine: u mnoštvu slikanih, kolažiranih ili jednostavno nalepljenih fotografija sa scenama iz svakodnevnog života dominira portret popularne glumice. Vorholova opsednutost likom Merilin Monro se javlja neposredno posle njenog samoubistva (1962) i intenzivno traje naredne tri-četiri godine, a manifestuje se beskrajnim ponovljanjem, multipliciranjem, brojnim variranjem, smanjivanjem i uvećavanjem jednog te istog portreta. Italijan Mimo Rotela u svojim dekolažima načinjenim od filmskih i oglasnih plakata više puta “citira” lik Merilin Monro u pozi klasične filmske dive a glorifikacija i fragilnost su dve opsesivne teme ovih slojevitih kolažnih slika. Centralni motiv skulptorske instalacije Džordža Sigala Filmski plakat (iz 1967) jeste fotografski lik Merilin Monro pred kojim je postavljena sugestivno izvajana figura nepersonalizovanog, ali očito fasciniranog, posmatrača. Japanska slikarka Tanodori Yoko, tipičnim pop-artističkim načinom objedinjenih motivskih fragmenata, slika svoj čudesni Dokument o seksualnom životu Merilin Monro (1970)...
5
Izložba Hommage a Marilyn Monroe, delima nekolicine umetnika iz SAD, Nemačke, Mađarske i Srbije, slavi univerzalni mit velike glumice. No, ovu postavku nikako ne treba shvatiti samo kao prigodnu idolopokloničku manifestaciju. Fenomen MM je povod za seriozna razmatranja brojnih vitalnih pitanja savremene umetnosti, njene ovovremenske funkcionalizacije, njenih refleksija njenog angažmana u odnosu prema brojnim fenomenima sveta i vremena u kome živimo.
Fotos Berta Sterna snimljen tokom “poslednjeg velikog poziranja” (1962), samo nekoliko meseci pre samoubistva velike glumice i nezaobilazni Vorholov grafički otisak Merilin (1964), predstavljaju dela koja su najdirektnije doprinela univerzalnoj i dugotrajnoj kondiciji velikog mita. Na duboko proživljen način, sredstvima moderne vizuelne tehnologije, Marikke Heinz - Hoek formira elemente kompleksne instalacije ispunjene tihim intimizmom i osećajnošću. Szombathy Balint je u radu Osmeh (1985) upotrebio duplirani telephoto snimak, upotpunio ga kolažnom aplikacijom, i formirao motiv ispunjen suptilnim političkim i umetničkim angažmanom. Svojom skulptorskom instalacijom “Marilyn & Lee Oswald“ Živko Grozdanić (rea)ktualizuje neka nezaboravljena i nerazjašnjena istorijska pitanja, ali i večnu temu “opravdanosti” političkih represalija, nažalost, aktuelnu i u savremenom trenutku. “Susret” Merilin Monro sa poznatim delima iz istorije umetnosti ostvaruje se u duhovitim ostvarenjima Ferenca Barata, Bosioka Dorua, Pavla Jovanovića i Radovana Jokića u kojima se afirmišu apsurdni dijalog, jezik aluzije, poređenja i mimikrije kao načini adekvatnog tumačenja fenomena sveta i vremena u kome živimo. Adam Barat i Vladimir Perić se na jedan lapidarian i efektan način bave večnim fenomenom MM. Dušan Todorović i Milan Zulić iznalaze prepoznatljive fragmente telesne i duhovne konstitucije ličnosti Merilin Monro, prepoznavajući ih kao suštinske simbole čitave sistemske strukture, simbole društva zasnovanog na neprikosnovenosti ekonomskih interesa i odnosa.
6
Lik Merlin Monro ima status jedne od univerzalnih ikona. Njen glumački rad, još više njena lepota i seksepil, doprineli su da Merilin postane svetska diva. Njeno
Celokupno delovanje, a čini se i skoro čitavo egzistiranje, imalo je samo jedno poreklo sliku. Naravno, ona je postala ikonički fenomen jer je njen lik imao snagu korporativne slike koja je u malenom prostoru objedinjavala ogromno polje iskustava, a reprezentaciju i promociju te korporativne slike omogućio je izuzetni razvoj tehnologije slike. To što je njen lik značajno prisutan u delima moderne i savremene umetnosti, samo potvrđuje njenu konstantnu virtuelnu prisutnost i vizuelnu egzistentnost. U tom smislu ova izložba potvrđuje još uvek snažno pulsirajuću snagu vizuelnog identiteta Merilin Monro. Baš kao što se i eksponatima ove postavke pokazuje i dokazuje raznovrsnost medija slike, jer, ovi eksponati poseduju različito vizuelno poreklo od klasičnog crteža, slike i kolaža, preko „neruklotvorenih“ medija fotografije, telefoto slika, videa, kompjuterskih slika i printova sve do najrazličitijih projekcija ponovo je prezentovan lik jedinstvene Merilin Monro.
Sava Stepanov
Učesnici izložbe
- Danijel Babić, Pikova dama, 2007, akril na platnu, dim. 160 x 110 cm
- David Barat, Hommage a Marilyn Monroe, 2007, poster, dim. 70 x 100 cm
- Ferenc Barat, Starmakers, 1991, plakat, dim. 100 x 70 cm
- Bosiok Doru, Lowe Marilyn, 1999, crtež, kolaž,dim. 44 x 32 cm
- Živko Grozdanić, Marilyn Monroe & Lee Oswald, 2007, instalacija, dim. promenjljive
- Marikke Heinz - Hoek, Glamour, 1997, video-instalacija, dim. promenjljive
- Radovan Jokić, Hapy birsday Mrs Mayor, 2006, akril na platnu, dim. 30 x 30 cm
- Pavle Jovanović, Mona Monro, 2007, kopjuterska fotografija, dim. 30 x 40 cm
- Vladimir Perić, MM, 2007, fotografija, dim. 50 x 60 cm
- Szombathy Balint, Smile, 1985, telefoto, kolaž, dim. 43 x 28 cm
- Bert Stern, Marilyn Monroe - last sitting, 1962, fotografija, dim. 47,5 x 47 cm
- Dušan Todorović, Merilinland, 2007, digitalni print, dim. 54 x 100 cm
- Andy Warhol, Marilyn, 1964, serigrafija, dim. 56 x 56 cm
- Milan Zulić, Kiss, 2006, video, duž. 1,22 min