"Кapelica Nepobedivo sunce" naziv je ovog predstavljanja Dragane Stanaćev Puača, kojim autorka pokušava da fiksira dostignutu tačku puta ka Slici, Smislu, Logosu. Traganje za Tajnom Vizantije ( tako nazvano i precizno formulisano u njenom radu u novije vreme), fokusom  koji se formira gotovo od početka autorkinog delanja, prošlo je kroz različite faze i ispoljavalo se i prikazivalo kroz pojedinačne crteže -  iskaze, predstave i posvete uvezane u čvrste tematske i idejne cikluse. Sada su predstavljeni fragmenti ciklusa Stanište crvenog ždrala (1986), American dream. Oblak (1987), Zapisi iz podzemlja (1996), Dolazak heruvima (2012), Šejkina soba (2014), Rue Cabanis (2015) i Rukopis iz pakla Varlama Šalamova (2019).

U tematskoj ravni, Dragana Stanaćev polazi od najličnijih iskustava i odnosa sa intelektualnim i duhovnim uzorima i srodnicima. U delima i posvećenosti najšireg kruga duhovnih iskatelja i preteča - Borhesa, Paradžanova, Dostojevskog, Кiša, Tarkovskog, Rubljova, Florenskog, Matije Vukovića, Šalamova... ona traži zrno posvećenosti, istrajnosti, a  jasnim posvetama bez taštine ( bilo sa strane poštovanog, ili štovatelja)  trasira svoj dalji put i referira na izvor i uzor. U takvom pristupu precizno se određuje kao pripadnik hrišćanskog ikonografskog i ikonološkog obrasca. Preciznije kao sledbenika vizantijskog obrasca određuje je pristup razmatranju podvižništva i mučeništva pri kome se doprinos prikazuje bez konkretizacije torture i ispaštanja – kroz simboličke asocijacije mučeništva i sledujuće slavu i nagradu u nagoveštaju. Narativi Draganinih ciklusa  vremenom narastaju, a radi koherentnosti mora da se uvede određena vrsta dramaturgije. Ranije lično duboko iskustvo živog/življenog teatra (Teatar Levo osamdesetih HH veka) pomaže sadašnjoj slikarki da dramski uveže proživljene fragmente u pregledan niz bez gubljenja osobenih svojstava (differentia specifica) i iskrenosti.

U procesu sabiranja iskustava pri izradi doktorata, umetnica razmatrajući sklop svog opusa dolazi do arhitekture kao mogućnosti za konstruisanje i sistematizovanje intelektualno emocionalne celine. Disertacijom Arhitektura kao simbolička forma. Semiotika kule ( 2013) slikarka  je precizno formulisala odnos sa arhitekturom i njenu ulogu u svom  delu, čime otvara polje daljeg traganja u okviru realnog, okolnog – datog i stvorenog, ličnog prostora slike. Izuzetno pogodan i znakovito oblikovan prostor Izložbenog paviljona Galerije savremene umetnosti u Nišu u kome i prema kome je nastao i razvijao se projekat Кristalni dvorac za Fjodora Mihajloviča (2015) otvorio je dva kanala komunikacije unutar Draganinog rada – arhitektonsko ikonografsku organizaciju sklopa – uslovljenu i asocijativnim prostorom paviljona koji podseća na rane bazilike, i, mogućnost uspostavljanja novih likovnih i sadržajnih sklopova radova različitog vremena nastanka i trenutnih preokupacija.

U celini iskustava projekata Dolazak heruvima, Šejkina soba, Rue Cabanis i Кristalni dvorac za Fjodora Mihajloviča, period 2012 - 2015  u opusu Dragane Stanaćev Puača treba posmatrati kao tačku u kojoj se zahvaljujući kompaktnosti  prostora, narastanju različitih narativa i broju slikovnih podataka pojavila dodatna potreba za ispitivanjem sklopova i njihovih značenja. Direktno duboko iskustvo sa muzikom – ne samo kao pasioniranog slušaoca, već i odličnog posvećenog izvođača perfektnog sluha, vibrantne emocije i znakovitog glasa, uz čvrste kriterijume kvaliteta, pojavilo se kao mogući put daljeg traganja za formom, harmonijama i orkestracijom. Tako se posle sklapanja Bahove Sarabande u izvedbi zrelog Miše Majskog sa Dolaskom Heruvima u istom prostoru Galerije FLU, uz Bahove orkestarske svite orkestrira pun harmonijski sklop projekta Кapelica Nepobedivo sunce.

Stvoreni rezultat se može oceniti i potpuno odrediti jednom rečenicom: Umetnica u punoj zreloj snazi rekapitulira i sumira ne samo deo svog opusa nastao u poslednje 33 (!) godine, već kroz i uz njega sadržaj, iskustva, domete i dubine celokupnog svog bivstvovanja i umetničkog delanja – za Umetnika Razlog, Način i Rezultat Postojanja (raison/la modalité/résultat d'être).

Dejan Radovanović