Šidski pejzaž Save Šumanovića u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije
ImageBEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvovorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava Šumanović" iz Šida. Izložba predstavlja svojevrstan nastavak istoimene izložbe koja je otvorena u Galeriji slika u Šidu, decembra 2018. godine. Izložbu čini 27 dela.Image

Image

U umetničkom fondu Galerije u Šidu, čuva se više od 150 slika, inspirisanih "šidskim krajinama". Posvećenost slikara baš ovoj temi, predstavljao je veliki izazov i odgovornost prilikom rada na izložbi. Кompleksnost teme pruža nebrojene mogućnosti za tumačenja i izlaganja.

Imajući u vidu da je u poslednjih 10 godina ovo treća izložba realizovana u saradnji sa Medija centrom Odbrana", kustosi Galerije slika "Sava Šumanović" iz Šida su se opredelili da pruže mogućnost posetiocima da se upoznaju sa delima koja nisu ranije izlagana u ovom prostoru, takođe da izlože slike koje su nedavno restaurirane, i pruže im mogućnost da uživaju u dijalogu sa posmatračima.

Autor izložbe je Vesna Burojević.

Sava Šumanović (Vinkovci, 22. januar 1896 — Sremska Mitrovica, 30. avgust 1942) je jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. Jeseni 1920. Sava odlazi u Pariz i iznajmljuje atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Godine 1924. piše studije "Slikar o slikarstvu" i "Zašto volim Pusenovo slikarstvo", dela koja su polazište za razumevanje njegove estetike. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva.

Godine 1927. Sava Šumanović je naslikao "Doručak na travi" koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku "Pijana lađa" koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa "Splav Meduza". Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne.

Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana "Šiđanke", a kasnije na ciklusu "Beračice", posvećenom berbi grožđa.

Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz proteste ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.