Budući da je život, naše trajanje u njemu, ograničena i nesavršena kategorija, prihvatanje ovih elemenata i shvatanje njihove istinitosti je od presudne važnosti. Splet, manje poželjnih i ne tako lepih događaja, ulančanih sa lepim iskustvom, daju životu, notu, specifičnosti i neponovljivosti. Sposobnost čovekova je da, za sebe, a samim tim i za druge, iz gotovo svake situacije izađe bolji, spremniji i jači. Ovo je ključ, a i preduslov za svaki drugi podstrek prema boljitku.

Iskustvo je prvi valjan podsticaj pozitivne promene. Spremnost da ostvarimo relaciju u sebi i izvan nas, da pružimo i damo ljubav. Ljubav, u najširem smislu te reči. Biće slike je neodvojiv deo od bića umetnika. Slika je direktna projekcija umetnikove ličnosti. U direktnoj je korelaciji po pitanju višeg ili nižeg stepena zrelosti autora. Dakle moći i spremnosti da menjam, pokrenem, promenim, u sebi i izvan sebe. Pitanja i dileme se tiču funkcionisanja spoljnjih uslova i egzistencije slike i slikanog prizora. Slika je postala sredstvo za preispitivanje različitih ravni.

Onog dela koji se tiče, kako ekonomske tako i političke, sociološke i emocionalne ravni. Slika novog doba se sagledava iz prizme stabilne investicije. Pojava društvenih mreža, sve do pojave hakerskih zajednica, jasno postavlja pitanje mogućnosti pokretanje novina u umetnosti. Da li je, i u kojoj je meri moguće pomenutu promenu i realizovati? Radovi predstavljaju i opisuju stalnu težnju ka podsticanju promene na planu borbe dobra i zla.

Vladana Moldovan