NOVI SAD. Atrijum u sedištu Muzeja grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi podijum je na kom vajar iz Sremskih Karlovaca Đorđe Lazić Ćapša od kraja juna 2019. stvara apstraktnu izložbu, treću takvog tipa u svojoj stvaralačkoj karijeri. Čitava površina atrijuma biće ispunjena likovnim elementima koji zajedno tvore kompoziciju koju je nazivao "Kretanje prostora".
Đorđe Lazić Đapša. Foto: Dnevnik (B. Lučić)
 Za izložbu otvorenu 2006. u galeriji "Karlovačka umetnička radionica" u Sremskim Karlovcima, a pod nazivom "Rađanje prostora", Đorđe Lazić Ćapša je dobio nagradu Art magazina "Izbor godine" za najbolju izložbu. |
"Kretanje prostora" je i naziv izložbe koja se zapravo nadovezuje na prethodnu, otvorenu 2006. u galeriji "Karlovačka umetnička radionica" pod nazivom "Rađanje prostora", a ova pak na izložbu nastalu 1990. u sklopu proslave tri veka Seobe Srba u Sremskim Karlovcima. U pitanju je veoma složena skulptura za realizaciju, zahvat u kom pokušava da se bavi problematikom prostora podstaknut činjenicom da je današnji čovek ostao bez prostora koji bi mogao nazvati svojim i doživljavati ga tako.
Za ono što stvara Ćapši će biti potrebno oko 10 kubnih metara zemlje, što za trodimenzionalne elemente, što za realizaciju njegovih zamisli u parteru. Specifičnost ove postavke i kompozicije je i u tome što traje koliko i izložba. Publici će biti omogućeno mesec dana da pokuša da iščita poruke koje nosi. Kada izložba bude zatvorena, postavka nestaje i vraća se tamo odakle je materijal i uzet. U prirodu.
"Kroz materijale iz prirode, kompozicione elemente od kojih stvaram određene oblike, pokušavam da čoveku koji je zarobljen, po mom mišljenju civilizacijom i njenim dostignućima, pogotovo danas u vreme savremenih tehnologija zbog kojih se ljudska privatnost gubi i nestaje, pružim nešto što mu je oduzeto i što bi moglo da se nazove njegovim ličnim prostorom" objašnjava Ćapša. "U suštini svi prostori su nam uzeti, svaki ima naziv i nečemu služi, ali su na taj način izgubljeni za pojedinca i on ne može da mu menja funkciju i nazove ga svojim. Ovde pokušavam pojedincu da ponudim prostor koji nema ime, ali koji će on da doživi kao svoj, sa kojim će on kada uđe u njega da komunicira, i nazove ga kako smatra i oseti da treba. Njegovo je samo da uđe, da se oslobodi svih predrasuda u traženju nekakvih imena, značenja i funkcija prostora, i da pokuša da se okrene sebi, svom doživljaju. Sve ovo ovde ima svoju priču i kroz likovnu apstraktnu formu odašilje poruku, koju čovek treba da iščita do nivoa koji on može, bez unapred datog tumačenja."
Materijali koje koristi i tehnologija koju je u ovom projektu počeo da primenjuje, oslonjaju se na tradiciju gradnje stambenih objekata od prirodnih materijala iz okruženja mnogih kultura u svetu. Zemlju, slamu, drvo, trsku koristi da gradi neke svoje forme koje jesu apstraktne, ali u službi osnovne ideje.
"Koristim prirodne materijale i oblike u kompozicijama zato što su genetski zapisani u čoveku, i on se, prepoznajući trsku, zemlju, slamu, kao nešto što mu je blisko, maksimalno otvara prema tom novostvorenom prostoru i tada se komunikacija između prostora i pojedinca može ostvariti na najdirektnijem nivou. Svaki čovek bez obzira na likovno obrazovanje, treba čim uđe da ima pozitivan doživljaj. Moja ideja je da ovaj prostor odaje pozitivnu energiju i da se čovek kada uđe u njega oseća dobro. To je važno kako bi se on otvorio i da bi njegova komunikacija sa prostorom mogla maksimalno da se ostvari. Nastojim da putem oblika, materijala, boje - svih elemenata koji ne pripadaju jeziku kao formi, ali jesu jezik i to vrlo čitljiv za sve ljude na zemaljskoj kugli, bez posrednika - stvorim nešto što će biti lep doživljaj za svakog pojedinca."
Lazić planira da kompoziciju završi početkom septembra 2019, što je mnogo kraći period od onog kada je stvarao prethodnu, a za nju je utrošio devet meseci, kako kaže, onoliko vremena koliko je potrebno da se rodi čovek. Sadašnja izložba se oslanja na prethodnu budući da tretira prostor na isti, specifičan način, s tom razlikom što su dimenzije atrijuma, pružile mogućnost umetniku koju nije imao prošli put.
"Prostor ima veću visinu i omogućava mi da naglasim vertikale koje su vrlo važne u ljudskom doživljaju. Čovek kada dođe u lošu životnu situaciju, ima potrebu da podigne glavu ka nebu i to je potpuno prirodno. Ja tu potrebu njegovu pokušavam ovde da naglasim i zato će prvi deo izložbe biti malo teskoban svojim oblikom. Pritiskaće čoveka u fizičkom smislu da bi, kada izađe iz toga, vertikala došla do punog izražaja. U tom momentu će pogled da mu seže do vrha i da se završi u nebu. To je nešto što je prostor u atrijumu ponudio, što ću kroz ovaj rad pokušati maksimalno da naglasim i iskoristim. Izložba će imati i dodatnu dimeziju. U jednom tunelu će biti projektovane fotografije sa prethodne dve izložbe i možda emitovan film o poslednjoj postavci Svetlane Miljanić sa RTV-a.
Izvor: Dnevnik (Zorica Milosavljević)