Ugao Zmaj Jovine i ulice Modene, Novi Sad. Jun 2007.Zapravo, ove slike ozbiljno ukazuju na večiti dijalektički proces rađanja, trajanja i umiranja... Dakle, one nas pomalo opominju i upozoravaju nas na našu vlastitu fragilnost. Uostalom, na pešačkom prelazu, na „zebri“ – treba biti oprezan.
Miloje Mitrović slika zebre na asfaltu. Ovu konstataciju treba shvatiti ozbiljno ali i bukvalno. Ozbiljno - jer se radi o istinskim slikama sa motivima prugastih životinja; bukvalno - jer njegove slikarije zadržavaju funkciju „zebre“ na mestima na kojima su odista obeleženi prelazi. Očigledno je da je Mitrovićeva slikarska akcija izuzetno zanimljiva iz više aspekata te je ove njegove radove moguće shvatiti i označiti kao:
a) op-artističke jer umetnik tvori gustu i dinamičnu optičku strukturu simultanih crno belih pruga koje poseduju vlastitu vizuelnost (uostalom najveći op-artista Vazareli je i sam slikao motive sa dinamičnim crno-belim predstavama zebre!);
b) pop-artističke jer su direktno vezani za urbanu kulturu, za ambijent urbanog društva koje Milojevićevoj umetnosti ne prisustvuje nego je konzumira;
c) konceptualističke jer se, na jedan duhovit način, analizira odnos jezika i značenja geometrijskog znaka pešačke „zebre“ kao elementa „horizontalne signalizacije“;
d) rad iz oblasti primenjene umetnosti kojim se jednom uobičajenom vizuelnom znaku traži i nalazi alternativa;
e) kao slikarstvo stvoreno postupkom in situ, slikarstvo ostvareno u maniru brojnih postmodernističkih postupaka u umetnosti devedesetih godina proteklog i tokom prve decenije novog veka.
Milojević svoje horizontalne murale realizuje seriozno i suvereno, odlično se snalazeći u dimenzijama, skraćenjima i kompozicijskom formiranju slike. Primereno temi i njenoj primeni ovaj umetnik insistira na graficizmu predstave. Uostalom, radi se o stvaraocu koji je diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti u klasi jednog izuzetnog grafičara i profesora kakav je bio Božidar Džmerković.
Zbog toga je o ovim podnim slikarijama moguće govoriti kao o serioznim likovnim tvorevinama. To što su ta ostvarenja osuđena na kratki vek, što su podložna habanju i brisanju ne treba shvatiti kao manu. Jer, radi se o slici sa specifičnom funkcijom, reč je o upotrebnoj umetnosti sa ograničenim vekom trajanja. Takva slika nam „poručuje“ neke suštinske napomene: sve je podložno prolaznosti. Zapravo, ove slike ozbiljno ukazuju na večiti dijalektički proces rađanja, trajanja i umiranja... Dakle, one nas pomalo opominju i upozoravaju nas na našu vlastitu fragilnost. Uostalom, na pešačkom prelazu, na „zebri“ – treba biti oprezan.
Zbog toga je o ovim podnim slikarijama moguće govoriti kao o serioznim likovnim tvorevinama. To što su ta ostvarenja osuđena na kratki vek, što su podložna habanju i brisanju ne treba shvatiti kao manu. Jer, radi se o slici sa specifičnom funkcijom, reč je o upotrebnoj umetnosti sa ograničenim vekom trajanja. Takva slika nam „poručuje“ neke suštinske napomene: sve je podložno prolaznosti. Zapravo, ove slike ozbiljno ukazuju na večiti dijalektički proces rađanja, trajanja i umiranja... Dakle, one nas pomalo opominju i upozoravaju nas na našu vlastitu fragilnost. Uostalom, na pešačkom prelazu, na „zebri“ – treba biti oprezan.
Konačno, slikanje Zebre na zebri je i plod stvaralačke igre. Taj ludički karakter ovih primenjenih slikarskih ostvarenja jeste u suštini Mitrovićevog postupka. Uostalom, upravo zbog toga se ove zebre svoj status „zebre“ ostvaruju baš na Zmajevim dečjim igrama...
Sava Stepanov