Savremena galerija, Zrenjanin. Jun - jul 2007.U Savremenoj galeriji u Zrenjaninu otvoren je sedmi Bijenale akvarela. Bijenale se održava od 1993. godine i internacionalnog je karaktera. U okviru Bijenala organizovana je izložba akvarela, višemedijska izložba i studijska izložba akvarela iz fonda Savremene galerije. Dodeljena je jedna otkupna nagrada i tri ravnopravne nagrade koje podrazumevaju učestvovanje nagrađenih autora u radu Umetničke kolonije u Ečki.
 Svetlana Dragojević (Crna Gora) Ravnopravna nagrada  Vlado Stjepčević (BiH) Ravnopravna nagrada |  Goran Despotovski (Srbija) Ravnopravna nagrada |
Sve manje je danas likovnih manifestacija koje, poput zrenjaninskog Bijenala akvarela, predstavljaju izvestan kontinuitet naše umetničke prakse tokom više od pola veka.Taj koninuitet se ogleda i kao doslednost jednog medijskog principa, ali i kao konceptualna i formalno-stilska osobina našeg slikarstva druge polovine XX veka. Bijenale je, dakle, oblik tradicionalne likovne manifestacije koja traje već više od jedne i po decenije.
Međutim,uprkos znatnom broju prijavljenih autora (sa nekoliko stotina radova ),ovakva, u suštini revijalna smotra, ne može u potpunosti predstaviti celovit profil umetničkog vremena koje pokriva niti dati uvid u najaktuelnije tokove i tedencije naše današnje likovnosti.Bijenale je, nema sumnje, ubedljiv i uzbudljiv segment globalnog stanja naše današnje umetnosti : vidljivi su generaciski rasponi,idejni i medijski koncepti u subjektivnim varijantama jezičkih normi koje doprinose svežini Bijenala.Ako se bijenale posmatra sa stanovišta aktuelnosti, izraz duha vremena, lako se može uočiti da je on više oslonjen na tradiciju klasične moderne nego na ideje i poglede koji su uslovljeni novim elektronskim medijima, ideološkim pragmatizmom i agresivnom informativnom mrežom nove globalističke stvarnosti sveta.U takvoj situaciji ruše se nacionalne granice i etničke posebnosti, čime i sama umetnost postaje deo tog globalističkog stanja duha vremena.Naša izložba je,dakle, pomirljiva, još uvek u duhu onih ideja koje su formirane unutar tokova kasne moderne. To, međutim ne znači da na ovoj izložbi nema smelijih pokušaja, iskoraka u onaj drugi prostor u kojem su pomirene virtuelna, fizička i duhovna stvarnost, u funkciji otkrivanja i razvijanja drugačijih jezičkih modela, bližih tehnologijama kompijutera. Konkretna analiza pojedinih priloga na ovom Bijenalu otkrila bi, dakle ,one konceptualne i mediske razlike koje su pre svega rezultat generacijskih udaljenosti i različitosti iskustva.Stariji autori, oni koji su u umetnički život ušli tokom šeste i sedme decenije prošlog veka, razvijaju svoje poetike i tehnologije koje su u znaku tradicionalnih jezičkih normi, što podrazumeva i poseban odnos prema likovnoj materiji, konkretno - akvarelu, osećajući u njoj vrednost koja ozbiljno podupire stilsku i internacionalnu dimenziju slike.Mlađi autori su manje osetljivi na lepotu i plemenitost boje i više su skloni kombinovanim tehnikama i materijalima. Njihov odnos prema slici je slobodniji, otvoreniji, u odnosu na celovitost predstave - fragmentarniji.Ali, darovitost je onaj faktor kreacije koji jezičkim strukturama daje ubedljivost i svežinu.U tim radovima oseća se izvesna identičnost sa principima postmoderne koji tolerišu i izvesne oblike eklekticizma.
Većina radova, pogotovo starijih autora, tematski su još uvek uslovljeni inspirativnim dodirom kreativne svesti sa oblicima i stanjima objektivne prirode, što svakako uslovljava karakter ikonografskog sloja akvarela : panorama pejzaža,fragmenti prirode,ljudska figura i fragmenti prozora, poneka mrtva priroda.U rasponu od klasične figuracije do oblika apstrakcije preko asocijativnih elemenata razvija se jedna ekspresivni motiv od osnovnih realističkih prerogativa do različitih tipova ekspresionističkih modela i nadrealističkih ekstrema.Izložba je dinamična, raznovrsna i slojevita, tako da se može govoriti da je ona ustvari izraz onih stvaralačkih snaga u našoj savremenoj umetnosti koje podjednako respektuju i tradiciju i savremenost.
Dodajmo na kraju da ovoliki odziv slikara svih generacija i stvaralačkih profila potvrđuje vitalnost Bijenala.
Sreto Bošnjak
Akvareli iz fonda Savremene galerije umetničke kolonije Ečka - Zrenjanin
Sunčica Lambić - Fenjčev
Fond Savremene galerije u Zrenjaninu sadrži preko osamsto akvarela umetnika iz zemlje i inostranstva. Akvareli pokrivaju period od pedesetih godina XX veka pa sve do danas, a najveći broj akvarela u fondu nastao je tokom poslednje tri decenije, od kada se započelo sa Susretima akvarelista u Umetničkoj koloniji Ečka. Kao slikarska disciplina, akvarel je u našoj sredini bio vezan za tokove kojima se kretalo slikarstvo. Međutim, tehnikom akvarela se u koloniji nisu bavili samo slikari već su i pojedini grafičari i skulptori pokazali da su ujedno i vrsni akvarelisti. Posebnu celinu akvarelističke zbirke u fondu čine lirski i intimistički zapisi ečanskog odnosno ravničarskog pejsaža. Elementarne vrednosti akvarela - lazurnost, luminoznost i transparentnost suštinski vezane za prirodne elemente, vodu, svetlost, vazduh, na izvestan način predodredile su slikanje akvarelističkih kompozicija u pleneru što je često dovodilo do interpretativnosti i deskriptivnosti u radovima. Međutim, veliki broj autora iako vezan za pejsažno slikarstvo pronašao je upravo u okviru ovog motiva mogućnosti za različite umetničke interpretacije koje u sebi nose i znatne osobine inovativnosti i različitih pokušaja eksperimenta. U tim radovima se ispituju elementarne vrednosti akvarela koje se odnose na boju, valere, toniranje, ali i struktura same slike. Ovde možemo navesti autore kao što su Jožef Ač, Milivoje Nikolajević, Zdravko Mandić, Grujica Lazarević, Endre Penovac, Franc Curk, Gabor Silađi...
Oslobađajući se tradicionalističkog shvatanja umetničkog dela promenom percepcije i recepcije njegove vizuelne strukture, akvarel, kao i slikarstvo uopšte, postepeno je izgubio uslovljenost predstavljačkog prikazivanja i sferu interesovanja preneo na ispitivanje strukture, odnosa i značenja likovnih elemenata. Ovde do izražaja dolaze mentalne i konceptualne karakteristike dela. U tom smislu veliki broj umetnika ostaje dosledan sopstvenim likovnim istraživanjima, a akvarel im služi kao jedan od medija u kojima ih ostvaruje. Ove radove karakteriše ekspresionistički (Milenko Prvački, Dragan Karadžić, Slobodanka Šobota, Radislav Trkulja...), racionalističko-analitički (Miodrag. B. Protić, Aleksandar Cvetković, Zvonko Tilić, Ljiljana Stojanović...) ili univerzalni likovno-poetski umetnički izraz (Zdravko Mandić, Jovan I. Rakidžić, Vlastimir Nikolić, Milan Stašević...). Preobražaj u savremenoj umetnosti doveo je do otpora tradicionalnim podelama, značenjima i shvatanjima u umetnosti. Dovode se u pitanje i često ruše prethodno ustanovljene definicije stila, umetničke forme, likovnih disciplina. Umetnici ne ograničavaju sebe medijski, stilski, tematski ili u bilo kom drugom pogledu. Pluralizam ideja i stavova omogućio je umetnicima da slobodno eksperimentišu, pa tako postepeno dolazi i do transformacije ili bolje rečeno pomeranja granica tradicionalno postavljene definicije akvarela. Neki umetnici kombinuju akvarel sa drugim tehnikama, najčešće olovkom, tušem, akrilom, pa i neslikarskim materijalima dok neki u potpunosti eksperimentišu akvarelom ispitujući njegove mogućnosti i ograničenja do krajnjih granica i uvođenjem tehničkih medija unose sasvim novu, savremenu dimenziju u radu sa ovom tradicionalnom tehnikom (Jožef Ač, Kosta Bogdanović, Vera Zarić, Dobrivoje Rajić, Branka Janković-Knežević, Milica Mrđa - Kuzmanov).
Izložba pokušava da sagleda suštinu akvarelističke zbirke Umetničke kolonije Ečka i da ilustruje razvoj i unapređivanje ove tehnike u savremenom likovnom stvaralaštvu. Na izložbi su predstavljeni radovi onih autora zastupljenih u zbirci za koje se smatra da su svojim radom u velikoj meri doprineli afirmaciji akvarela, ali i da su sopstvenim istraživačkim postupcima otvorili nove mogućnosti za rad u ovoj tehnici i njeno sagledavanje u okviru aktuelnog likovnog trenutka.
Akvareli iz fonda Savremene galerije umetničke kolonije Ečka - Zrenjanin
Sunčica Lambić - Fenjčev
Fond Savremene galerije u Zrenjaninu sadrži preko osamsto akvarela umetnika iz zemlje i inostranstva. Akvareli pokrivaju period od pedesetih godina XX veka pa sve do danas, a najveći broj akvarela u fondu nastao je tokom poslednje tri decenije, od kada se započelo sa Susretima akvarelista u Umetničkoj koloniji Ečka. Kao slikarska disciplina, akvarel je u našoj sredini bio vezan za tokove kojima se kretalo slikarstvo. Međutim, tehnikom akvarela se u koloniji nisu bavili samo slikari već su i pojedini grafičari i skulptori pokazali da su ujedno i vrsni akvarelisti. Posebnu celinu akvarelističke zbirke u fondu čine lirski i intimistički zapisi ečanskog odnosno ravničarskog pejsaža. Elementarne vrednosti akvarela - lazurnost, luminoznost i transparentnost suštinski vezane za prirodne elemente, vodu, svetlost, vazduh, na izvestan način predodredile su slikanje akvarelističkih kompozicija u pleneru što je često dovodilo do interpretativnosti i deskriptivnosti u radovima. Međutim, veliki broj autora iako vezan za pejsažno slikarstvo pronašao je upravo u okviru ovog motiva mogućnosti za različite umetničke interpretacije koje u sebi nose i znatne osobine inovativnosti i različitih pokušaja eksperimenta. U tim radovima se ispituju elementarne vrednosti akvarela koje se odnose na boju, valere, toniranje, ali i struktura same slike. Ovde možemo navesti autore kao što su Jožef Ač, Milivoje Nikolajević, Zdravko Mandić, Grujica Lazarević, Endre Penovac, Franc Curk, Gabor Silađi...
Oslobađajući se tradicionalističkog shvatanja umetničkog dela promenom percepcije i recepcije njegove vizuelne strukture, akvarel, kao i slikarstvo uopšte, postepeno je izgubio uslovljenost predstavljačkog prikazivanja i sferu interesovanja preneo na ispitivanje strukture, odnosa i značenja likovnih elemenata. Ovde do izražaja dolaze mentalne i konceptualne karakteristike dela. U tom smislu veliki broj umetnika ostaje dosledan sopstvenim likovnim istraživanjima, a akvarel im služi kao jedan od medija u kojima ih ostvaruje. Ove radove karakteriše ekspresionistički (Milenko Prvački, Dragan Karadžić, Slobodanka Šobota, Radislav Trkulja...), racionalističko-analitički (Miodrag. B. Protić, Aleksandar Cvetković, Zvonko Tilić, Ljiljana Stojanović...) ili univerzalni likovno-poetski umetnički izraz (Zdravko Mandić, Jovan I. Rakidžić, Vlastimir Nikolić, Milan Stašević...). Preobražaj u savremenoj umetnosti doveo je do otpora tradicionalnim podelama, značenjima i shvatanjima u umetnosti. Dovode se u pitanje i često ruše prethodno ustanovljene definicije stila, umetničke forme, likovnih disciplina. Umetnici ne ograničavaju sebe medijski, stilski, tematski ili u bilo kom drugom pogledu. Pluralizam ideja i stavova omogućio je umetnicima da slobodno eksperimentišu, pa tako postepeno dolazi i do transformacije ili bolje rečeno pomeranja granica tradicionalno postavljene definicije akvarela. Neki umetnici kombinuju akvarel sa drugim tehnikama, najčešće olovkom, tušem, akrilom, pa i neslikarskim materijalima dok neki u potpunosti eksperimentišu akvarelom ispitujući njegove mogućnosti i ograničenja do krajnjih granica i uvođenjem tehničkih medija unose sasvim novu, savremenu dimenziju u radu sa ovom tradicionalnom tehnikom (Jožef Ač, Kosta Bogdanović, Vera Zarić, Dobrivoje Rajić, Branka Janković-Knežević, Milica Mrđa - Kuzmanov).
Izložba pokušava da sagleda suštinu akvarelističke zbirke Umetničke kolonije Ečka i da ilustruje razvoj i unapređivanje ove tehnike u savremenom likovnom stvaralaštvu. Na izložbi su predstavljeni radovi onih autora zastupljenih u zbirci za koje se smatra da su svojim radom u velikoj meri doprineli afirmaciji akvarela, ali i da su sopstvenim istraživačkim postupcima otvorili nove mogućnosti za rad u ovoj tehnici i njeno sagledavanje u okviru aktuelnog likovnog trenutka.