Rad Asako Široki zasniva se na procesima i delima koja se izvode iz prirodnih materijala i oblika od kojih su i sačinjeni. Te strukturalne plastike prizivaju i gledaočevo sećanje na delove nameštaja (drvene letve i palete), ali zatim to sećanje biva dekonstruisano i usmereno ka nestajanju i ništavilu – ka teritoriji gde nema mesta sećanju. Taj postupak, kako je navedeno u tekstu povodom izložbe, razotriva svet koji je lišen uobičajenih značenja i asocijacija. Krećući se, potpuno nezavisno, između sveta gde je sopstvo određeno stvarima i sveta gde su stvari određene sopstvom, ona pokušava da odmota i protumači te paralelne svetove, stalno oscilirajući između večnog ponavljanja sećanja i ništavila.

Njen rad započinje tako što izabere parče drveta i počne da ga testeriše. U tom trenutku ideja o fukcionalnosti se zaboravlja i ona stvara oblik iz svojih  pokreta i same  ideje. Služi se tradicionalnim japanskim stolarskim tehnikama i starim alatom i radi bez upotrebe metalnih spojki. Radeći na ovaj način ona nam otkriva sam postupak, i čin stvaranja dela, pre nego bilo koju pojedinačnu tehniku.

Asako Široki interesuje odnos negativa i pozitiva, kako da postavi  predmete da se drže, stoje i budu u ravnoteži u prostoru. Sve to sa sobom nosi ne samo filozofsko značenje, već ima i praktičnu i estetsku dimenziju: svest o praznini – u Japanu ma – koja pokreće njen rad, suprotstavljena je zapadnjačkoj ideji praznine i nudi zavodljivo jezgro oko kojeg se sva materija vrti i kojoj se mora pre ili kasnije vratiti.

Asako Široki živi u radi u Berlinu i u Tokiju, gde je doktorirala na Likovnoj akademiji Univerziteta umetnosti.

Na 56. Oktobarskom salonu "Ljubavni zanos", na kojoj je britanski kustos Dejvid Eliot predstavio radove oko 70 umetnika iz Srbije i sveta, Asako Široki dobila je nagradu Kulturnog centra Beograda ravnopravno sa Bojanom Fajfrićem iz Beograda, koji živi i radi u Amsterdamu.

Izvor: SEEcult