NOVI SAD. U Novom Sadu, u 79. godini, 20. marta 2020. preminuo je Borislav Bora Vitorac, jedan od rodonačelnika performansa. Rođen je u Novom Sadu 1940. i tu je proveo sav svoj vek. Završio je gimnaziju i Poljoprivredni fakultet. U životu se bavio svim i svačim, ali slikanjem i pisanjem nikad profesionalno. Mnoge svoje radove je u međuvremenu zagubio i rasturio. Ipak je 2001. samostalno objavio knjigu poezije "Letnjim putem". Odbor za fotografiju Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku jednoglasno je odlučio da 10 fotografija projekta "Dei leči" otkupi i uvrsti u kolekciju ovog muzeja.
Kako kaže pesnik Vujica Rešin Tucić "Bora Vitorac beše jedna besprekorna basterkitonovska figura novosadske pesničke scene sedamdesetih godina i skoro pola veka je bilo potrebno da se iza stare firange pojavi i njegov neobični, muzikalni mačak, čiji uzbudljivi, istegljeni obrisi u serijii neobičnih crteža promiču pred našim očima" odnosno da "taj surovi vremenski jaz postane zanosni džez (jazz)".
Primedba istog pesnika o Bori Vitorcu i njegovoj liniji kleovske jednostavnoti i karikaturalnosti gesta jednog Georga Grosa te opiranju "nekoj nevidljivoj sili koja je htela da ga potčini" u potpunosti je istinita i bila je gotovo proročka. Naime, svojim crtežima autor prikazuje jednu neobičnu, neuobičajenu i čak izvanrednu svežinu kako u samoj liniji tako i u ukupnom postupku.
Bora Vitorac. Mačkov račun, 1957. Hemijska olovka. 7,5 x 7 cm
Osim toga, a pre skoro više od pola veka, tačnije između 1957. i 1965. u Novom Sadu su po dvorištima, ulicama, trgovima, parkovima i rečnim obalama, dakle potpuno vaninstitucionalno, izvodili svoje akcije, hepeninge, performanse ili "egečenja" Dragoljub Pavlov i Bora Vitorac. Njihove aktivnosti su otkrili, ozbiljno shvatili i pomogli da se one promovišu umetnici Vujica Rešin Tucić, Slobodan Tišma, Zoran Pantelić i Živko Grozdanić, a prvo predstavljanje bilo je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) 2007. godine. Američki časopis Art in America, u rubrici PORTFOLIO 2010. je objavio detaljan prikaz njihovih aktivnosti.
Temeljno ishodište njihovih akcija jesu jazz, a zatim burleske nemog filma, pre svega Čaplina i Baster Kitona da bi se razvile u specifičnom autorskom smeru obojenom atmosferom pedesetih. Vujica Rešin Tucić označio je njihovo delovanje kao inicijalni performans, a smatra se da su oni, svakako na sasvim drugačiji način, uz Vladana Radovanovića, prvi akteri koji nagoveštavaju razdoblje akcionizma, hepeninga i performansa.
Autori i MSUV izdali su 2015. godine monografiju naslovljenu "Dei Leči", a DEI LEČI je naziv pod kojim je grupa funkcionisala u vreme izvođenja akcija. Ova šatrovačka kovanica sa značenjem IDE ČILE, bila je znak upozorenja u slučaju nailaska nekoga ko bi potencijalno ugrozio akciju. Takođe 2015. godine izdata je i mapa radova grupe Dei Leči u saradnji IP Beorama i Doma kulture "Studentski grad".
O Bori Vitorcu i Dragoljubu Pavlovu snimljen je, za RTS, dokumentarni film čiji je autor Nenad Milošević.
Komemoracija će biti održana kada se za to ukažu uslovi.