Galerija Matice srpske, Novi Sad. Jul - septembar 2007

Za uživanje u Pikasovim remek-delima  "Gernika”, "Gospođice iz Avinjona”, "Dečak s lulom” ili "Žena koja plače” treba otići u Pariz, Barselonu ili Njujork, ali za upoznavanje sa nekim od njegovih grafika potrebno je samo obresti se u Beogradu ili Novom Sadu od 19. jula do kraja septembra. U Galeriji Instituta Servantes (The Cervantes Institute Gallery) u Beogradu i u Galeriji Matice Srpske u Novom Sadu u ovom periodu biće izložena postavka "Pikaso: vrtlog oštrih uglova” kustosa Pedra Pisara. Dobrom voljom Ekstramadurskog i iberoameričkog muzeja savremene umetnosti iz Badahosa u Španiji domaćoj publici biće predstavljeno više od 40 grafika Pabla Ruisa Pikasa.

Priliku da pogledaju izložbu jednog od najpoznatijih slikara svih vremena, Beograđani i Novosađani su dobili zahvaljujući španskoj Pokrajinskoj vladi u Ekstramaduri i Institutu Servantes. I pored neospornih činjenica da je kosmopolitski živeo u Parizu, stvarao neopterećen nacionalnim stegama i izjašnjavao se kao levičar, Pikaso je, ipak, rođeni Španac, i Španci će to uvek istaći, kao i u ovoj, za Srbiju, tako neuobičajenoj prilici.

Pikaso (Pablo Picasso), koji važi za jednog od najvećih slikara, vajara i keramičara 20. veka, stvarao je grafike brzo, u nesavladivom naletu inspiracije, teskobe ili strasti. Pred domaćom publikom naći će se jedan dragulj iz krune Pikasovog opusa – grafike prikupljene iz privatnih i javnih kolekcija u Ekstramaduri, nastale u okviru različitih ciklusa. Kustos izložbe naglašava značaj i lepotu ciklusa „Suite Vollard” na kojima je veliki umetnik radio između 1930. i 1937. godine po narudžbini trgovca Ambroaza Volara.

U Institutu Servantes kažu da je na blizu sto grafika Pikaso ostavio dah svog poslednjeg kreativnog napora i "iskren omaž svim njegovim likovima i temama, gde su zajedno primetni uticaji iz istorije umetnosti, Rembranta, Goje, Engra, Degaa i drugih”. Tridesetih godina prošlog veka, beleže likovni kritičari, Pikaso je zauzet radom na više grafičkih serija, kao što su "Vajar i model”, "Minotaur”, "Časovi Rembranta” i dr. Uobičajeno za Pikasov rad, raspored motiva na grafikama ne sledi racionalnu logiku; mašta, trenutak i nagon diktiraju pokrete ruke. Istoričari umetnosti ocenjuju da su dela iz ove serije „spontano nastala” i da je na njima ostavljen trag "radosti eksperimentisanja”. Čak 11 grafika, iz kolekcije koja će se naći pred beogradskom i novosadskom publikom, Pikaso je završio za četiri dana. Domaća publika može da očekuje mnoštvo intimnih motiva, često i najobičnijih, koji se artistički prerađuju i liče na zapise iz ličnog dnevnika.

Poslednjih godina svog života, Pikaso je koristio motive kao što su seks, nasilje, voajerizam, cirkus, akrobate, žene, iskrivljena tela, atelje, aktovi, Amazonke i mitološke teme. Grafike će to pokazati, najavljuju u "Servantesu”.

- Izložba nudi raznolik prikaz stvarnosti iz različitih perspektiva, u skladu sa ličnošću slikara i njegovim delom. Višestranu viziju stvaraju brojni mogući uglovi posmatranja, objašnjava Mirjana Starčević iz sektora za odnose sa javnošću Instituta Servantes. Osim toga, kaže Mirjana Starčević, izložba je upotpunjena bibliografijom o delu umetnika i o kubizmu, koju čini 20 knjiga. U njima su sakupljeni tekstovi  pisaca i kolekcionara koji su odigrali važnu ulogu u Pikasovom životu, poput pesnika Žana Kasua, filozofa Hosea Ortege i Gaseta, kritičara Huana Eduarda Sirlota i fotografa Brasaija, koji je odlično poznavao Pikasov način rada i u njegovom ateljeu mogao da se snađe i sa povezom preko očiju.

Na postavkama u Srbiji naći će se i neke od 156 knjiga koje je Pikaso ilustrovao, kupujući tako ulaznicu za svet pesnika i pisaca. "Venac priča bez ljubavi”, "Le Cocu magnifique”, kao i "Sahrana grofa Orgaza”, objavljena 1969. godine, ilustrovana sa 12 bakroreza, jednom grafikom i tri akvatinte neki su od naslova koji se mogu videti u Beogradu i Novom Sadu.

Organizatori obećavaju nezaboravno leto sa začetnikom kubizma, legendom pariskog Monmartra neutoljive gladi za mladim ljubavnicama i ikonom 20. veka čije se slike dostigle cenu veću od sto miliona dolara.

Jelena Stevanović