Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, Novi Sad. Jun - jul 2007.Svake godine, kao sastavni deo svog programa, INFANT ponudi umetnost performansa. Iako zbog svoje izvođačke prirode u tesnoj vezi s teatrom, performans razlikuje to što su ga kao svoje sredstvo koristili i proslavili uglavnom likovni umetnici.
 Porodica bistrih potoka |  Nebojša Milikić |
 Marijan Lagartija |  DDT |
 Nenad Bogdanović |  Radoslav B. Čugalj |
 Ivana Koraksić |  Dobrica Kamperelić |
 MP_art |  Aleksandar Jovanović |
 |  Ksenija Đorđević |
PERFORMANS ART 13. INFANTA
Rame uz rame s glavnim programom
Igor Burić
Fotografije: Branislav Lučić
Rame uz rame s glavnim programom
Igor Burić
Fotografije: Branislav Lučić
Internacionalni festival alternativnog i novog teatra (Infant) koji se održava u Novom Sadu svake godine kao sastavni deo svog programa ponudi umetnost performansa. Iako zbog svoje izvođačke prirode u tesnoj vezi s teatrom, performans razlikuje to što su ga kao svoje sredstvo koristili i proslavili uglavnom likovni umetnici. Oni su uspeli da specifičnim glumačkim konceptom prošire vlastiti izražajni medij, a teatar je dobio podstrek, inspiraciju i »konkurenciju«, koju je Infant ove godine možda i na uštrb klasičnog likovnog, po zastupljenosti stavio rame uz rame s glavnim festivalskim programom.
Selektorka 13. Infanta (25. jun – 2. jul, 2007) Nela Antonović, pozorišna autorka iz Beograda, izabrala je čak 13 autorskih radova koji su uglavnom dolazili iz naše zemlje, odnosno samo jedan je bio iz Crne Gore. Tako je 13. Infant ponudio zanimljiv skup koji odlično služi za pregled aktuelnog stanja na domaćoj performerskoj sceni. Ono što je takođe bilo važno za 13. Infant je to da su performeri, sebi svojstveno, izveli niz konkretnih umetničkih akcija, s konkretnim temama, značenjskim i formalnim nivoima, što, mora se priznati, nije uvek slučaj, niti cilj pozorišnih predstava. Time je glavni program Festivala, i pored neujednačenog kvaliteta odgledanih performansa, bio u mnogome obogaćen.
Prvo što pri kategorizaciji viđenog odskače jeste činjenica da su pojedini performansi »prokrijumčarene« predstave, ili se bar granica ne može, niti mora, jasno raspoznati. Tu je najupečatljivija »Judit 1« Ksenije Đorđević, izrazito promišljena, a instinktivna umetnička igra u kojoj se s biblijskom pričom o udovici Judit postupa postdramski dekonstruišuće. Naglašene vamp estetike i provokativne »vulgarnosti«, performans/ predstava Ksenije Đorđević jednako preispituje koncept (likovne) umetnosti, i kritikuje banalanost percepcije »lepih« i »ružnih« priča.
»Klepetuše u prostoru« Porodice bistrih potoka takođe su tetar, ali snažne crte lica njihovog rada – humanost i antikapitalizam, zatim smišljeno i svesno otplesani/ otpevani ritual, stavljaju ih van sveta pozorišta, glume kao profesionalnog poziva tumačenja likova. Kao pretposlednji u ovom nizu izdvaja se »performans« DžastArta, »More and More of Less and Less«, koji predstavlja sam život ispričan u sedam linearnih, ali stilski različitih slika. »Sto/ kašika/ lica za atmosferu« trupe DDT plesni je performans živih boja, pokreta i igre (ženskog) identiteta.
Kao posebna kategorija izdvajaju se i performansi »odžačkog kruga« koje izvode Radoslav B. Čugalj (»Elementi«), Aleksandar Jovanović (»Pod novosadskim nebom«) i Nenad Bogdanović (»Svakodnevna situacija za lepšu sliku«). Dok prva dva za tematiku uzimaju izrazito religijski sadržaj i priču o duhovnosti, pri tom koristeći pretežno pravoslavnu ikonografiju, Bogdanović u svom performansu problematizuje klasično slikarstvo i njegov osnovni medij – sliku.
Morijan Lagartija (Crna Gora) performansom »RomanGo« predstavlja jedan sasvim inovativan pristup promociji vlastitog umetničkog rada. Ne bez autoironije i humora Lagartija spaja svoju prozu (roman »Avanture Feliksa Dodoa«) i likovnost dizajna društvene igre (»Go«) u neposrednoj »tržišnoj« interakciji s učesnicima, publikom, odnosno konzumetnima. Sličnim kontaktom/ refleksivnom distancom može se pohvaliti i Ivana Koraksić koja igra klovna u performansu »Sunčicin plamičak«. Ona se nežnošću ljudske priče s jedne, i klasičnim klovnovskim veštinama s druge strane, približava evociranju univerzalnih ljudskih priča o podvojenosti, razlici, usamljenosti...
»MP_per_KEEP_MOWING«, rad para MP_art, tiče se koncentrisanih emocija svetla, zvuka i reči, ustoličenih kroz scenski/ životni odnos dvoje ljudi. »Enastaza erestičara« Dobrice Kamparelića bavi se problemom ratnog pakla i vickasto je realizovan projekcijom filma »Apokalipsa sad« Frensisa Forda Kopole, koju prate »borbene«, upozoravajuće intervencije autora. Gabrijel Savić Ra perfromansom »Kapital« promišlja štetu globalne podele na Zapad i Istok koja u njegovom tumačenju za centralnu tačku ima »Kapital« Karla Marksa, knjigu i naravno ideologiju jedne nehumane kategorije »novca«. Ra poput performera »odžačkog kruga« konceptualne škole, koristi jasna i precizna simbolička i metaforička sredstva od kojih su najupadljivije boje - crna i crvena.
Najsvežiji i najopsežniji rad na polju umetnosti performansa na 13. Infantu predstavio je Nebojša Milikić delom »Drugarska kritika ili autoportret malograđanina«. Istina, njegov rad zahteva intelektualno angažovaniju publiku, ali sam način, izvedba i značenje, do detalja je minuciozno. Milikić svojim performansom uobličuje sociološku studiju tranzicionog društva ili inidividue koja prolazi kroz tranziciju srednjih godina. Poklanjajući odevne predmete (uglavnom džempere koje mu je štrikala mama), prerađene najrazličitijim stilsko-konceptualnim manirima, Milikić fotografišući dokumentuje primopredaju i prati sudbine poklonjenih stvari, što sve kasnije skenira teorijskim aparatom vlastite (samo)svesti. Time se postiže metatekstualnost čiju priču prati autorova duhovitost i nepretencioznost postignuta još jednom igrom – zamenom identiteta.