NOVI SAD. U prostoru Atrijuma u sedištu Muzeja grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi Đorđe Lazić Ćapša, vajar iz Sremskih Karlovaca, radeći od 2017. do jula meseca 2020. sa manjim prekidima, stvorio je monumentalnu apstraktnu izložbu, treću takvog tipa u svojoj stvaralačkoj karijeri. Čitava površina atrijuma ispunjena je likovnim elementima koji zajedno čine kompoziciju koju je nazivao "Kretanje prostora".
Foto: Branislav Lucić
Aktuelna izložba se nadovezuje na prethodnu, otvorenu 2006. u galeriji "Karlovačka umetnička radionica" pod nazivom "Rađanje prostora", a ova pak na izložbu nastalu 1990. u sklopu proslave tri veka Seobe Srba u Sremskim Karlovcima. Pored slame, drveta, pleve, prirodnog pigmenta i trske Ćapši je bilo potrebno i oko 10 kubnih metara zemlje, što za trodimenzionalne elemente, što za realizaciju njegovih zamisli u parteru. Specifičnost ove postavke i kompozicije je i u tome što traje koliko i izložba. Kada izložba bude zatvorena, postavka nestaje i vraća se tamo odakle je materijal i uzet. U prirodu.
Prvi posetilac izložbe biće Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji će svojom posetom 3. septembra 2020. u 11 časova simbolično označiti njeno otvaranje za publiku. Od 4. septembra 2020. izložba "Kretanje prostora" biće dostupna za publiku, uz pridržavanje mera radi sprečavanja širenja infekcije Kovid 19.
Proces rada. Foto: Feđa Kiselički i Jovana Lazić
Monumentalna, složena kompozicija "Rađanje prostora" korak je dalje u pravcu istraživanja i osvajanja plastičkih struktura, na osnovu produbljenog iskustva i poetske zrelosti autora. Ni slika, ni skulptura, ni ambijentalni postmodernistički objekt, ni instalacija već sve to zajedno, u jednoj nadahnutoj sintezi izvornog doživljaja i novootkrivenog plastičkog govora. Da li je to neki paganski hram, kultno mesto čoveka jedne davno iščezle civilizacije, ili je to likovna projekcija duha modernog čoveka koji žudi za svojim korenima? Ovi oblici u prostoru i prostor u oblicima zrače nekom univerzalnom poetskom energijom koja je istovremeno energija zemlje i energija sunca, vode, vatre i neba, ali pre svega energija bića koje je svetlosni luk između života i smrti.
Bilo bi pravo svetogrđe nastojanje da se ovo delo prevede u pisanu reč, da se "objasni" i zatvoru u definiciju. Svaka od kompozicionih jedinica ove celine mogla bi se čitati kao oblik ritualne simbolike praistorijskih stanovnika Podunavlja. Ali takav pristup zaobišao bi ceo niz relevantnih činjenica samog likovnog jezika na kojima Lazić posebno insistira. Cela semantička okosnica ovog ansambla zasnovana je na principu "govora protiv očiglednosti" (M. Pavlović): to je jedno sasvim iracionalno ozarenje, poetski dah duha nad prolaznošću, oplemenjena materija zemlje sa svojim plodovima, rastinjem i bojama.
Kada bi se sve linije oblika koje uspostavljaju i osmišljavaju ovaj višečlani likovni prostor svele na svoj geometrijski supstrat, dobili bismo jednu zagonetnu ideogramsku predstavu koja bi krila svoj stvarni lik a otkrivala svoju apstraktnu suštinu. Šta to kazuje? Da je ovaj "prostor" ustvari slika jedne unutrašnje apsolutnosti likovnog jezika (materijalnog predmeta, boje, fizičke prostranosti) koji se probija iz jednog amorfnog stanja u konkretni oblik vizuelne predstave.
"Rađanje prostora" je preistorijska, nadčulna i nadiskustvena projekcija duha koji govori iz tame podsvesti o svom zaboravljenom početku. Autor ovde ništa ne skriva od prirodnih osobina predmeta i oblika kojima gradi svoj "prostor" gotovo neokrnjeni izgled materije, dimenzije, boju, težinu. Pa ipak, sve ovde dobija magijski prizvuk i bruji nekom čarobnom muzikom koja spaja vanjsko i unutrašnje, prošlo i sadašnje. Svaki predmet, svaki prirodni oblik ima ovde karakter plastičkog znaka i tu je ontološka dimenzija Lazićevog rada sažeta i zatvorena u nedeljivo znakovno dvojstvo.
Sreto Bošnjak
(iz teksta u katalogu)
Đorđe Lazić Ćapša (1954, Sremski Karlovci). Završio je u Novom Sadu Mašinsku srednju školu i Akademiju umetnosti, vajarski odsek, u klasi prof. Miluna Vidića. Crpeći inspiraciju iz vekovnog života Vojvodine, svoje skulpture stvara od zemlje, drveta, slame, pleve, trske i prirodnog pigmenta, uz pomoć vode i vatre kao tehnoloških elemenata. Za izložbu u galeriji "Karlovačka umetnička radionica" u Sremskim Karlovcima, pod nazivom "Rađanje prostora" (2006), Đorđe Lazić Ćapša je dobio nagradu Art magazina "Izbor godine" za najbolju izložbu. Dobitnik je Nagrade grada Sremskih Karlovaca za 1997. godinu. Prve nagrade su mu pripale u akciji Skulptura u slobodnom prostoru i za tapiseriju u okviru sajamske prezentacije Ateljea 61.